Фокер E.II

Фокер E.II

Фокер E.II
Опште
Намена ловачки авион и извиђач
Посада 1 члан
Земља порекла  Немачко царство
Произвођач Фокер
Први лет 1915.
Почетак производње 1915.
Уведен у употребу 1915
Статус неактиван
Први корисник  Немачко царство
Број примерака 23
Димензије
Дужина 7,20 m
Размах крила 9,52 m
Висина 2,40 m
Површина крила 15,40 m²
Маса
Празан 370 kg
Нормална полетна 580 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 Oberursel U.1
Снага 1 x 73 kW
Перформансе
Брзина крстарења 125 km/h
Макс. брзина на Hopt 141 km/h
Плафон лета 4115 m
Брзина пењања 246 m/min

Фокер E.II (нем. Fokker E.II Eindecker) је једнокрилни ловац-извиђач направљен у Немачкој. Авион је први пут полетео 1915. године. [1]

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Anthony Fokker конструктор авиона Фокер E.II
Мотор Oberursel U.I, авиона Фокер E.II
Авион Фокер E.II у лету

Авион је пројектовао Anthony Fokker (Антони Фокер) и био је унапређени Фокер E.I са јачим мотором и неким побољшањима. Пошто нови авион није испунио пројектом предвиђене особине, израђено је само 23 авиона овог типа. Многи од ових авион је још у току производње преиначено на стандард Фокер E.III. Неки од авиона E.II кад су слати у фабрику на ревизују, тамо су надограђени на спецификацију E.III.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп му је правоугаоног попречног пресека. Носећа конструкција трупа је направљена од заварених челичних цеви високе чврстоће. Рамови конструкције су укрућени жичаним дијагоналама. Рамови конструкције који се налазе између мотора и кабине пилота су укрућени дијагоналама од челичних цеви. У том простору су били смештени резервоари за гориво и уље као и магацини за смештај митраљеске муниције. Иза мотора се налазила противпожарна преграда. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Предњи део, мотор и иза мотора до кабине пилота је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Пилот је седео у отвореном кокпиту[2]. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер није имао сметње ни од горњег крила нити од мотора (у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор).

Погонска група: Авион је био опремљен 9-то цилиндричним ваздухом хлађеним ротационим мотором, Oberursel U.I снаге 73kW (немачка производња мотора Gnome Monosoupape 9N). На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом.

Крило: Предња и задња ивица крила су паралелне, крајеви коси а углови заобљени. Крило је било дрвене конструкције са две ремењаче од смрече, које су повезивале дрвена ребра од тополе, танког аеро профила. Предња ремењача је жичаним затезачима са горње стране била фиксирана за челичну пирамиду а са доње стране авиона за челичну конструкцију трупа авиона. Задња рамењача, која је мањег попречног пресека од предње рамењаче и тиме омогућила већи савитљивост крила је била челичним сајлама везана за управљачки механизам авиона а управљање се остваривало савијањем дела крила авиона. Нападна и излазна ивица крила су била од дрвета а цело крило је било пресвучено импрегнираним платном[2].

Репне површине код овог авиона се састоје од кормила правца и два кормила висине. Уобичајених Фиксних верикалних и хоризонталних стабилизатора овај авион нема. Сва кормила су направљена као цевасти челични рам са шупљим ребрима и платненом облогом. Вертикално кормило је постављено на крају репа а кормила висине су причвршћена за горњу ивицу трупа. Сва кормила су челичним сајлама директно везана за управљачки систем авиона[2].

Стајни орган је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача[2].

Наоружање

[уреди | уреди извор]

Авион је био наоружан једним синхронизованим митраљезом који се налазио испред пилота на горњој страни трупа и пуцо је кроз обртно поље елисе. Митраљез се налазио у хаптичком пољу пилота тако да је могао да интервенише у случају застоја у паљби што у то време није био редак случај.

Наоружање авиона: Фокер E.II
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 1 х LMG 08/15 Spandau
Број метака 500
Калибар 7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Структура крила авиона Фокер E.II
Конструкција репа авиона Фокер E.II

Табела техничких података за авионе Фокер E.I - E.IV

[уреди | уреди извор]
Тип авиона Фокер E.I E.II E.III E.IV
Намена ловац ловац ловац ловац
Година 1915. 1915. 1915. 1915.-1916.
Посада 1 1 1 1
Број произведених[3] 56 23 258 49
Дужина 6,75 m 7,20 m 7,20 m 9,75 m
Размах 8,95 m 9,52 m 9,52 m 7,46 m
Висина 2,40 m 2,40 m 2,40 m 2,70m
Површина крила 14,40 m² 15,40 m² 15,40 m² 16,30 m²
Маса празног 350 kg 370 kg 400 kg 460 kg
Маса полетна 560 kg 580 kg 610 kg 610 kg
Број мотора 1 1 1 1
Мотор Oberursel U.0 Oberursel U.I Oberursel U.I Oberursel U.III
Снага 80 KS (59 kW) 100 KS (73 kW) 100 KS (73 kW) 160 KS (117 kW)
Max. брзина 132 km/h 141 km/h 141 km/h 161 km/h
Плафон 3.048 m 4.115 m 4.115 m 4.500 m
Долет 200 km 200 km 220 km 240 km
Брзина пењања 142 m/min 246 m/min 200 m/min 310 m/min
Наоружање митраљ. 1 х 7,92mm 1 х 7,92mm; 1/2 x 7,92mm 2/3 x 7,92mm

Верзије

[уреди | уреди извор]

Овај модел авиона је настао као последица усавршавања претходног Фокер E.I, те није било потребе за неким додатним варијацијама овог модела. Даљим усавршавањем овог модела добијен је авион Фокер E.III.

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Произведено је 23 авиона овог модела од укупно 386 авиона Фокер Е. Послужио је за попуну губитака и премошћавања недостатка авиона на западном фронту. Процењује се да су сви авиони из серије Фокер Е оборили око 1.000 савезничких авиона[4]. Колики је допринос овог модела авиона у томе, тешко је одредити.

Није сачуван ниједан примерак овог авиона.

Земље које су користиле авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Fokker E.II Eindecker” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 
  2. ^ а б в г Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  3. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  4. ^ https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=393

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]