Фокер F.XI

Фокер F.XI / Fokker Universal

Авион Фокер F.XI
Авион Фокер F.XI

Општи подаци
Намена путнчки транспортни
Посада 1
Број путника 4 / 427kg карго
Порекло  Холандија
Произвођач Fokker
Пробни лет 1928.
Уведен у употребу 1928.
Статус неактиван
Први оператер  Швајцарска
Број примерака 3
Димензије
Дужина 10,13 m
Висина 2,70 m
Распон крила 14,56 m
Површина крила 31,68 m²
Маса
Празан 996 kg
Нормална полетна 1.818 kg
Погон
Мотори Lorraine Dietrich; Gnome Rhône
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор 1 х Lorraine Dietrich 7A; Gnome Rhône Jupiter 9
Снага КЕМ-а 1 x 176; 330 kW
Снага КЕМ-а у кс 1 x 240; 450 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 189 km/h
Економска брзина 158 km/h
Долет 805 km
Плафон лета 3.658 m
 Портал Ваздухопловство

Фокер F.XI / Fokker F.XI или Fokker Universal је једномоторни, вишеседи, висококрилaц авион, мешовите класичне конструкције који се користио као путнички, транспортни авион између два рата. (У Европи се авион звао Фокер F.XI а у Америци Fokker Universal).

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Цртеж авиона Фокер F.XI у 3 пројекције (NACA No.73)
Хидроавион Фокер Универзал
Авион Фокер Универзал са скијама уместо точкова
Стајни трап авиона Фокер Универзал

За пројектовање овог авиона није постојао никакав захтев неког од авио оператера. Фокер је сам предвидео потребу за авионом од 4 до 5 путника за кратка и средња растојања па је фактички извршио модернизацију застарелог авиона F.II. Фокер Универсал је први пут полетео 1925[1]. а холандски F.XI 1929. године[2].

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп авиона Фокер F.XI је био правоугаоног попречног пресека. Носећа структура трупа авиона је била направљена као решеткаста заварена конструкција направљена од танкозидих челичних цеви високе чврстоће а облога трупа је била делимично од дуралуминијумског лима и импрегнираног платна (кљун авиона је био обложен лимом а путничка кабина и реп су били обложени импрегнираним платном). Улаз у авион са степеништем се налазио на левој бочној страни трупа авиона. Кокпит пилота је био смештени у затвореној кабини, која се налазила у кљуну трупа авиона, до кога се стизало пролазима кроз путничку кабину /теретни простор. Планирано је да тај простор буде простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путници са пртљагом. У путничкој кабини је било два реда се по два седишта у реду[3].

Погонска група: први прототип авиона Фокер F.XI је био опремљен радијалним ваздухом хлађеним мотором Lorraine Dietrich 7A снаге 176 kW (240 KS) а друга два авиона су била опремљена мотором Gnome-Rhone Jupiter VI снаге 330 kW (450 KS) и двокраком металном елисом. Овај поуздан мотор се у Европи користио све до 1936. године.

Авиони Fokker F.XI (Fokker Universal) су били опремљени радијалним ваздухом хлађеним мотором Wright J-5 снаге 164 kW (220 KS) и двокраком металном елисом.

Крило је било једноделно, није било самоносеће, већ је са обе стране било са по паром порупирача ослоњено на дно трупа авиона. Конструкција крила је била од дрвета са две дрвене рамењаче, а облоге делом од дрвене лепенке (шпер плоче) а делом од импрегнираног платна. За чврсте рамењаче су везивани остали елементи авионске конструкције као што су упорнице и стајни трап. Покретни делови крила су такође имали конструкцију од дрвета док им је облога била од импрегнираног платна. Геометријски посматрано, половина крила је имала облик једнакокраког трапеза, са заобљеним крајем. Осна линија крила је била управна на осу трупа авиона. Главни резервоари за гориво су се налазили у делу крила изнад трупа авиона.

Репне површине: су класичне и састоје се од вертикалног и два хоризонтална стабилизатора, кормила правца и висине. Сви елементи су имали конструкцију од челичних цеви а облогу од импрегнитаног платна. Хоризонтални стабилизатори су упорницама са доње стране били ослоњени на труп авиона а са горње стране су били затезачима причвршћени за вертикални стабилизатор и на тај начин додатно укрућени.

Стајни трап је био класичан фиксан са великим предњим точковима. Састојао се од троугласте виљушке причвршћене за труп авиона и вертикални носач у коме је био уграђен уљани амортизер. Размак између точкова је био доста велики а и концентрација маса се налазила унутар размака па је стабилност при слетању и полетању овог авиона била задовољавајућа. На крају репа авиона налазила се еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона. Уместо точкова могу се на стајни трап монтирати скије или пловци код хидроавиона.

Верзије

[уреди | уреди извор]
  • F.XI прототип - модел са мотором Lorraine Dietrich 7A снаге 176 kW (240 KS) (произведен 1 ком).
  • F.XI- модел са мотором Gnome-Rhone Jupiter VI снаге 176 kW (240 KS) (произведено 2 ком).
  • F.XI Universal - модел са мотором Wright J-5 снаге 164 kW (220 KS) (произведено 44 ком).

Земље које су користиле авион Фокер F.XI

[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Један F.XI је прво био у служби Горске службе спаса Швајцарске, а затим у Аустријској алпској служби спасавања. Друга два су била у служби у мађарском Малерту[4].

Амерички Фокер F.XI (Универзал) су коришћени у САД, Канади, Аустралији, Куби и Хондурасу.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ http://www.aviastar.org/air/holland/fokker_f-11.php
  2. ^ http://www.airwar.ru/enc/cw1/fokf11.html
  3. ^ https://ntrs.nasa.gov/archive/nasa/casi.ntrs.nasa.gov/19930090657.pdf
  4. ^ https://www.fokker-history.com/en-gb/f-xi

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Dierikx, Marc. Fokker: A Transatlantic Biography. . Washington, DC: Smithsonian Institution Press. 1997. ISBN 1-56098-735-9. 
  • Molson, K.M. . Pioneering in Canadian Air Transport. Winnipeg: James Richardson & Sons, Ltd. 1974. ISBN 0-919212-39-5. 
  • Nevin, David. The Pathfinders (The Epic of Flight Series). . Alexandria, Virginia: Time-Life Books. 1980. ISBN 0-8094-3256-0. 
  • Postma, Thijs. Fokker: Aircraft Builders to the World. . London: Jane's. 1979. ISBN 0-7106-0059-3. 
  • Seagrave, Sterling. The Bush Pilots (The Epic of Flight Series). . Alexandria, Virginia: Time-Life Books. 1983. ISBN 0-8094-3312-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]