Фрајдорф

Фрајдорф
Католичка црква у Фрајдорфу
Административни подаци
ГрадТемишвар
Становништво
 — ~10.000
Географске карактеристике
Координате45° 43′ 42″ С; 21° 10′ 52″ И / 45.728333° С; 21.181111° И / 45.728333; 21.181111
Површина1,56 km2
Фрајдорф на карти Румуније
Фрајдорф
Фрајдорф
Фрајдорф на карти Румуније

Фрајдорф (немачки за "слободно село", мађ. Szabadfalu) је било једно од првих немачких насеља у тамишкој жупанији у Краљевини Угарској.

Прошлост

[уреди | уреди извор]

Име села је први пут зебележено 1369. године као Забадфалu.

Први становници Фрајдорфа, немачке националности, су дошли и населили се из француске покрајине Алзас, из села које је носило име Фрајдорф. Дистрикт је изворно био немачка комуна, основана 1723. године и ослобођена пореза, што му је дало име Фрајдорф.

Првобитно насеље је садржало цркву, школу и једну ветрењачу. У почетку је то било мало село, изграђено на земљишту које је поклонио генерал Велис, тадашњи командант Темишвара. Село је тада имало око 500 становника. Документи га тада спомињу 1728. године под именом Нојдорф. Почевши од 1732. године, насељавају га и италијански свилари. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место налази у Сентандрашком округу, Темишварског дистрикта. Ту су римокатоличка црква а становништво је било немачко.[1]

Историјски називи места

[уреди | уреди извор]
Бегеј код Фрајдорфа

Име села кроз историју:

  • Забадфалу — Zabadfalu (1369—1482)
  • Фрајдорф, Фрајток — Freidorf, Frajtok (1808—1851)
  • Фрајдорф и Сабадфалва — Freidorf, Szabadfalva (1851—1888).
  • Сабадфалу — Szabadfalu (од 1913.−1920.).[2]

После 1920. године Фрајдорф постаје део Румуније и од 1950. године део града Темишвара.

Фрајдорф одржава прекрасну архитектуру, старе домове у немачком стилу и многе зелене просторе.

Познати Фрајдорфчани

[уреди | уреди извор]

Познати Фрајдорфчани који су рођени или живели у месту:

  • Џони Вајсмилер — (1904−1984) глумац и олимпијски шампион у пливању
  • Јанош Фрекот — (1904−1984) историчар[3]
  • Николаус Бервангер — (1904−1984) писац [4]
  • Адам Ф. Потл — (1904−1984) политичар

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ „Szabadfalu”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2016. г. Приступљено 11. 10. 2018. 
  3. ^ Hesse, Wolfgang, & Katja Schumann (eds.). 2006. Mensch!: Photographien aus Dresdner Sammlun gen. Marburg: Jonas Verlag, p. 275.
  4. ^ Puhl, Widmar. 1993. Dichter für die Freiheit: von der subversiven Kraft der Literatur in Osteuropa. Frankfurt am Main: Suhrkamp, p. 76, 151.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Medeleț Florin, Buruleanu, Dan, Timișoara, Povestea orașelor sale
  • Marlen Negrescu, Dan Pura Navigația pe Bega - Secvențe istorice Editura Brumar, Timișoara, 2006
  • Timiș - Monografie, Editura Sport - Turism, 1981

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]