Фридрих Геџке

Фридрих Геџке
Лични подаци
Пуно имеFriedrich Georg Carl (Friedrich) Gaedcke
Датум рођења(1828-06-05)5. јун 1828.
Место рођењаБон, Немачка
Датум смрти19. септембар 1890.(1890-09-19) (62 год.)
Место смртиДемиц, Немачка
Научни рад
Пољефармација
Познат пооткрићу кокина

Фридрих Геџке (Friedrich Georg Carl (Friedrich) Gaedcke Бон, 5. јун 1828 – 19.септембар 1890, Демиц) био је немачки хемичар и фармацеут. Први фармацеут који је 1855. године хемијски изоловао кокаин, најмоћнији алкалоид биљке кока.[1][2]

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Геџке док је радио у апотеци у Ростоку истовремено је у овом граду студирао фармацију између 1850. и 1851. године. По завршетку студија 1856. године преузео је апотеку у Демицу коју је водио наредних 34 године.

Преминуо је у Демицу 1890. године у 62. години живота.

Дело

[уреди | уреди извор]
Биљка Erythroxylum novogranatense var. из које је Геџке изоловао алкалоид кокаина

Иако је најранија употреба кокаина почела пре хиљадама година када су староседеоци Јужне Америке жвакали листове биљке коке, он за Европљане колонизаторе у Јужној Америци у почетку је имао мали или никакав утицај на глобалну трговину дрогом.

Такође иако су својства коке као стимуланса и супстанце за сузбијање глади била позната вековима, изолација кокаинског алкалоида није постигнута све до средине 19. века иако су разни европски научници покушали да изолују кокаин. Ниједан експеримент није био успешан из два разлога: сазнања изн области хемија нису била недовољна у то време, а савремени услови поморског транспорта из Јужне Америке могли су да деградирају кокаин у биљним узорцима доступним европским хемичарима за анализу.

Изолација кокаине се догодила тек 1850-их када је Геџке открио хемијски састав алалоида кокаин, који је он назвао еритроксилин (еrythroxylin) и то откриће објавио у часопису Archiv der Pharmazie 1855. године.[3][1]

Од овог открића наставља се хиљадама година стара историја кокаина и почиње нова преко 170 година стара историја кокаина, прво као природне компоненте листа Erythroxylum novogranatense var, а касније као изолованог алкалоида, захваљујући открићу Фридриха Геџкеа.[4][5][6][7]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Gaedcke, F (1855). „Ueber das Erythroxylin, dargestellt aus den Blättern des in Südamerika cultivirten Strauches Erythroxylon Coca Lam”. Archiv der Pharmazie. 132 (2): 141—50. S2CID 86030231. doi:10.1002/ardp.18551320208. 
  2. ^ Zaunick, R (1956). „Early history of cocaine isolation: Domitzer pharmacist Friedrich Gaedcke (1828–1890); contribution to Mecklenburg pharmaceutical history”. Beitr Gesch Pharm Ihrer Nachbargeb. 7 (2): 5—15. PMID 13395966. 
  3. ^ von Huene, Friedrich (1956). „CXVIII.—The mode of branching in the early history of Tetrapods”. Annals and Magazine of Natural History. 9 (108): 910—912. ISSN 0374-5481. doi:10.1080/00222935608655916. 
  4. ^ Petersen R (1977). „History of cocaine”. NIDA Res Monogr Series. 13: 17—34. 
  5. ^ Hanna J (1974). „Coca leaf use in southern Peru: some biological aspects”. Am Anthropol. 2: 281—96. .
  6. ^ Allen, Catherine J. (1981). „to be Quechua: the symbolism of coca chewing in highland Peru”. American Ethnologist (на језику: енглески). 8 (1): 157—171. ISSN 0094-0496. doi:10.1525/ae.1981.8.1.02a00100. 
  7. ^ Stolberg V (2011). „The use of coca: prehistory, history, and ethnography”. J Ethn Subst Abus. 10: 126—46. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]