Фридрихсхафен FF.49

Фридрихсхафен FF.49c

Хидроавион Фридрихсхафен FF.49c
Опште
Намена морнарички бомбардерски авион и извиђач
Посада 2 члана
Земља порекла  Немачко царство
Произвођач  Немачко царство (Flugzeugbau Friedrichshafen GmbH) и Салблатинг (Salblating)
Први лет 1. јануара 1917.
Почетак производње 1917.
Уведен у употребу 1. септембра 1917.
Повучен из употребе 1926.
Статус неоперативан
Први корисник Немачка ратна морнарица
Број примерака 274
Димензије
Дужина 11,65 m
Размах крила 17,15 m
Висина 4,50 m
Површина крила 71,40 m²
Маса
Празан 1.515 kg
Нормална полетна 2.147 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х Benz Bz IV
Снага 1 x 176 kW
Перформансе
Брзина крстарења 110 km/h
Макс. брзина на Hopt 140 km/h
Тактички радијус кретања 700 km
Плафон лета 3.500 m
Брзина пењања 125 m/min

Фридрихсхафен FF.49 (нем. Friedrichshafen FF.49) је једномоторни, двокрилни, двоседи хидроавион са пловцима из периода Првог светског рата, спадао је у класу хидроавион бомбардер-извиђач. Направљен у Немачкој а по лиценци је рађен у другим земљама. Авион је први пут полетео 1917. године.[1]

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Фабрику за производњу авиона (Flugzeugbau Friedrichshafen GmbH) основао је 1912. године Теодор Кобер (Teodor Kober) који је претходно радио код компаније Цепелин (Zeppelin). Уочи и за време Првог светског рата развио је читаву серију испешних хидроавиона за потребе Немачке ратне морнарице. Ова серија авиона је названа Фридрихсхавен (Friedrichshafen) према месту у коме је лоцирана фирма. Авион Фридрихсхафен FF.49 је пројектован на бази својих претходника авиона Фридрихсхафен FF.33 и Фридрихсхафен FF.39 и први пут је полетео 1. јануара 1917. године.[2] На захтев Немачке ратне морнарице направљена су два типа авиона FF.49b-бомбардер и FF.49c-извиђачки авион. У извиђачкој верзији FF.49c прва кабина је била кабина пилота а у другој кабини је седео извиђач који је имао митраљез за одбрану задње сфере авиона[3] Код бомбардерске верзије FF.49b било је обрнуто пилот је седео у другој кабини а извиђач-бомбаш у првој.

Варијанте авиона Фридрихсхафен FF.49

[уреди | уреди извор]
  • Фридрихсхафен FF.49 - хидроавион извиђач двосед са мотором Benz Bz IV снаге 200 KS, произведен у 14 примерака,
  • Фридрихсхафен FF.49b - хидроавион бомбардер двосед са мотором Benz Bz IV снаге 220 KS, произведен у 25 примерака,
  • Фридрихсхафен FF.49c - хидроавион извиђач двосед са мотором Benz Bz IV снаге 240 KS, произведен у 235 примерака,

Технички опис

[уреди | уреди извор]
Хидроавион Фридрихсхафен FF.49c

Хидроавиони Фридрихсхафен FF.49 су једномоторни двокрилни двоседи бомбардерско извиђачки хидроавиони са пловцима. Авион је потпуно дрвене конструкције труп је обложен водоотпорним шпером, реп платном, а крила су такође дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су четвртастог облика са равним крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по три пара упорница. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су истих димензија као и горња. Крилца за управљање авионом су се налазила и на доњим и горњим крилима, што је олакшало управљање авионом. У носу авиона је био смештен водом хлађени линијски мотор (Benz Bz IV снаге 200/220/240 KS) хладњак мотора је био причвршћен на горње крило. Вучна елиса која је покретала авион била је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона иза крила. Обе кабине су имале мале провидне ветробране који су штитиле посаду од воде при полетању и ветра при лету авиона. Пилот и извиђач су седели један иза другог (тандем распоред). У трупу авиона су били смештени резервоари за гориво максималног капацитета 6.600 литара горива што је авиону обезбеђивало велику аутономију лета (око 5 сати и 40 минута). Стандардна опрема извиђачке варијанте ових авиона је била радио-станица за одржавање комуникације са оперативним центром.

Наоружање

[уреди | уреди извор]
Хидроавион Фридрихсхафен FF.49 - полетање у смирај дана
Наоружање авиона: Фридрихсхафен FF.49b
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 1; марке Parabellum
Калибар 7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе слободно падајуће
Укупна маса 50,8 kg
Број тачака за подвешавање 4
Ракетно наоружање (ракете)


Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Хидроавиони Фридрихсхафен FF.49 су коришћени у време Првог светског рата на територијама Немачке и Аустроугарске а после рата су коришћени у Данској, Финској, Норвешкој, Пољској, Шведској и Југославији а најчешће је коришћен за поштански саобраћај (Шведска, Пољска и Аустроугарска). У Шведској је у спомен на поштанску функцију овог авиона 2001. године издата пригодна поштанска марка.[4] Према различитим изворима произведено је између 240 и 274 примерака ових авиона. Авион је био поуздан, издржљив и захвалан за летење. Забележен је случај да су рибари у Балтичком мору пронашли један авион Фридрихсхафен FF.49 после пет дана плутања по узбурканом мору, притом авион није био оштећен. У служби је био све до 1926. године.[5]

Коришћење хидроавиона Фридрихсхафен FF.49 у југословенском Поморском ваздухопловству

[уреди | уреди извор]

Још у току рата или тачније јуна месеца 1918. године из Немачке је пребачено једно комплетно одељење хидроавиона Фридрихсхафен FF.49c чији је задатак био да одржава везу између Пуле и Боке которске у којој се налазила немачка подморничка база. Ови авиони су летели са немачком посадом иако су носили Аустроугарске ознаке. У току јула месеца Италијани су оштетили два авиона овог типа, а у августу месецу у хидробази Кумбор су оштетили и трећи авион са бројем 1833 до те мере да се сматрао неисплатив за поправку. Након повлачења Аустроугарске војске овај авион је остао у Кумбору и верује се, мада се не сме сто посто тврдити да је то баш авион који је добио касније ознаку Н12 m у југословенском поморском ваздухопловству.[6]

У југослованском ПВ (поморском ваздухопловству Краљевине СХС) је коришћен један авион типа Фридрихсхафен FF.49, који је остао као ратни плен иза Аустроугарске у хидробази Кумбор. Авион је био означен ознаком Н12 m (Н-наставни; 12-редни број; м-мотор Мерцедес тј. Бенц) а био је офарбан плавом бојом са белом траком дуж средине трупа што је био обичај за означавање школских авиона. Коришћен је углавном за преобуку пилота са хидроавиона у облику чамца на хидроавионе са пловцима од 1921. до 1926. године. До 1926. ово је био један од три хидроавион са пловцима у југословенском ПВ (два су била Румплер 6B2). На тој функцији га је заменио хидроавион сличне концепције и конструкције Арно HD-41H који се по француској лиценци радио у домаћој фабрици Змај а касније и авионом домаће конструкције Физир Ф1М-Јупитер.[7][8]

Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Фридрихсхафен FF.49[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 26. 04. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Friedrichshafen FF.49 date of first flight - Wolfram|Alpha, Приступљено 29. априла 2013.
  3. ^ Friedrichshafen FF.33/39/49/59 - Germany (WWI) (((en))). wp.scn.ru.
  4. ^ AIRPLANES & SPACE Scott #0 FRIEDRICHSHAFEN FF 49 Stamp Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 29. априла 2013.
  5. ^ Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)". Лет - Flight 2: pp. 21-84. ISSN 1450-684X
  6. ^ Петровић, Огњан М. (2/2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)". Лет - Flight 2: pp. 77. ISSN 1450-684X
  7. ^ Микић 1933, стр. 604–613.
  8. ^ Isaić & Frka 2010.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. стр. 604—613. 
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi . Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Петровић, Огњан М. (2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Оштрић, Шиме (2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). М. Мицевски. SRB-Београд: Галерија '73. 
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions. стр. 381. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113—126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]