Хаџи Мустафа-паша
Хаџи Мустафа-паша | |
|---|---|
 Дахије убијају Хаџи Мустафа пашу | |
| Датум рођења | 1733. |
| Датум смрти | 15. децембар 1801. (67/68 год.) |
| Место смрти | Београд, Османско царство |
Хаџи Мустафа (рођен 1733 — убијен 15. децембра 1801 у Београду, тур. Hacı Mustafa Şinikoğlu Paşa); је био паша Смедеревског санџака од 1793. до 1801.
Дошао је на позицију београдског мухафиза захваљујући везама са ваљевским кнезом Алексом Ненадовићем. Наследио је Абу Бекира, и остао запамћен по веома добром односу према српској раји, због чега су га и називали „српском мајком“ или „српским оцем“.
Кажу да је за време његове владавине живот Срба у Османском царству био подношљив.
Хаџи Мустафу су убиле дахије 15. децембра 1801. пошто су се вратиле од Осман Пазваноглуа, где их је Селим III протерао после Свиштовског мира 1791.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Leopold von Ranke, ур. (1973). History of Servia and the Servian Revolution (Europe 1815-1945 Series). Da Capo Pr. ISBN 978-0-306-70051-4.
Литература
[уреди | уреди извор]- Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794. Београд: Српска краљевска академија.
- Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804. Београд: Научна књига.
- Leopold von Ranke, ур. (1973). History of Servia and the Servian Revolution (Europe 1815-1945 Series). Da Capo Pr. ISBN 978-0-306-70051-4.
- Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (1986). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-96413-3.
- Стојанчевић, Владимир (1981). „Српска национална револуција и обнова државе од краја XVIII века до 1839”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—158.