Хитер 17

Хитер 17

Једрилица једносед Хитер 17
Једрилица једносед Хитер 17

Општи подаци
Намена Обука и тренажа
Посада 1
Порекло  Краљевина Југославија
Произвођач Самоградња
Пробни лет 1934. (AUS.)
Уведен у употребу 1936. (YU)
Повучен из употребе 1941. (YU)
Статус неактиван
Први оператер ОО Крагујевац и ЈЦ "Златибор"
Број примерака 5[1]
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
Портал Ваздухопловство

Хитер 17(нем. Hütter Hü 17) је једноседа ваздухопловна једрилица, дрвене конструкције. Направљена је у Краљевини Југославија 1936. године у столарској фабрици Ђока Поповића из Ужица намењена обуци и тренажи спортских пилота и једриличара.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Једрилица Hütter Hü 17 цртеж у три пројекције
Једрилица Hütter Hü 17b u Бечком техничком музеју
Једрилица Hütter Hü 17b са Flugausstellung Hermeskeil

Ову једрилицу су конструисала браћа Урлих и Волфганг Хитер из Салцбурга (Аустрија) још док су били студенти. Жеља им је била да направе малу, једноставну и веома покретну једрилицу намењену једрењу по Алпима. Једрилица је добила назив према презимену конструктора а бројна вредност 17 је представљала жељену финесу. Планови једрилице су намењени самоградњи, били су доступни свима па је на основу њих направљено преко 100 једрилица у аерокубовима широм Европе.

Када су браћа Хитер направиле споразум са немачком фирмом за производњу једрилица Schempp-Hirth ова једрилица је препројектована, добила је ветробранско стакло од плексигласа и фиксни точак уместо скије. Овај тип једрилице добио је назив Göppingen Gö 5. После рата ова једрилица се производила под називом Hü 17b, имала је затворену кабину, аеродинамичке кочнице и нешто веће димензије.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Једрилица Хитер 17 је мешовите конструкције (дрво и платно) а изведена је као висококрилни моноплан. Труп јој је дрвена конструкција шестоугаоног попречног пресека чији је предњи део обложен дрвеном лепенком а од крила према репу труп је обложен платном. Кабина је била отворена, на каснијим моделима са ветробраном од плексигласа. Једрилица је била опремљена најосновнијим инструментима за дневно летење. Као стајни трап овој једрилици је служио метални клизач причвршћен амортизерима од тврде гуме. На каснијим моделима је уграђиван и фиксан гумени точак. На репу једрилице налазила се еластична дрљача.

Крило је било равно, правоугаоног облика са заобљеним крајем. Модели Hü 17 и CAT 20 су имали крила са једном дрвеном рамењачом а послератни модели су имали крила са две рамењаче. Нападна ивица крила је била направљена у облику кутије обложене шпер плочом а остатак крила је био обложен импрегнираним платном. Аеропрофил крила је био Götingen 535 и NACA M-6 a виткост крила је била 10,2. Крила су косим подупирачима била ослоњена на труп једрилице а неки модели су били опремљени закрилцима и аеродинамичким кочницама.

Конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и кормила били су изведени као и крило.

Варијанте једрилица

[уреди | уреди извор]
  • Hü 17 - полазни модел са размахом крила 9,7 m.
  • Hü 17B - модел после Другог светског рата са повећаним размахом и већом сопственом тежином.
  • Göppingen Gö 5 - модел који је производила фирма Schempp-Hirth.
  • TG-24 - модел инспирисан са Gö 5 који је пројектовн за USAAF (Ваздухопловство САД).
  • CAT 20 - италијански модел произвођен на основу лиценце 1938. год. направљено је преко 20 примерака.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Хитер 17 а према изворима[2]

Финеса 1 : 17 при брзини 64 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 160 km/h
  • минимална брзина  km/h
  • минимално пропадање   0,98m/s при брзини 64 km/h
Димензије
  • размах крила 9,69m
  • дужина 5,18m
  • висина m
  • површина крила 9,20m²
  • аеропрофил крила корен Gö 535 а врх NACA M-6
  • виткост 10,2
  • макс. оптеречење крила; 17,2kg/m²
Маса
  • сопствена 65 kg
  • носивост 93 kg
  • полетна 158 kg
  • водени баланс; нема

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

У Краљевини Југославија је направљено две једрилице овог типа, модел Hü 17, 1936. године. Једна је регистрована ознаком YU-OPLENAC и припадала је Обласном одбору Крагујевац Краљевског југословенског аероклуба "Наша крила", а друга је регистрована ознаком YU-STUDENT и припадала је Једриличарском центру "Златибор"[3]. Обе ове једрилице су нестале у вихору Другог светског рата.

Сачувани примерци

[уреди | уреди извор]

Код нас није сачувана ова једрилица, али се може видети у Техничком музеју у Бечу, Deutsches-museum[4], National Soaring Museum у Њујорку[5] и Australian Gliding Museum-у. Током осамдесетих година, једрилице овог типа су још увек летели у Аустралији, Западној Немачкој, Великој Британији и Сједињеним Државама. У Америци је од јулу 2011. регистрована једна једрилица овог типа код Америчке савезне управе за ваздухопловство у категорији експериментално - изложбени, а изграђен је (реплика) 1990. године.

Земље које су користиле ову једрилицу

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  2. ^ „Goppingen 5 Hutter 17 ”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2012. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  3. ^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  4. ^ „Hütter H 17a”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2019. г. Приступљено 11. 12. 2019. 
  5. ^ „Sailplanes in Our Collection”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2011. г. Приступљено 11. 12. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2017). Творци ваздухопловства Краљевине Југославије (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј науке и технике Београд. ISBN 978-86-82977-60-5. 
  • Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (на језику: (језик: немачки)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 3-925505-78-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]