Цирус 17 (ваздухопловна једрилица)

Цирус

ваздухопловна једрилица Цирус
ваздухопловна једрилица Цирус

Општи подаци
Намена такмичарска једрилица отворене класе
Посада 1
Порекло  Немачка;  СФР Југославија
Произвођач Schempp-Hirth; ФАЈ Јастреб Вршац
Пробни лет 1967.
Уведен у употребу 1968.
Статус активан
Број примерака 183
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
 Портал Ваздухопловство

Цирус чији је оригиналан назив (нем. Schempp-Hirth Cirrus) је једноседа ваздухопловна једрилица отворене класе намењена спортским такмичењима. Код нас му је одомаћен назив Цирус 17.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Једрилица Цирус у лету
Једрилица Цирус припрема за лет
Цирус је полетео

Конструкција немачког инжењера Клауса Холихауса (Klaus Holighaus) је од стаклопластике (фиберглас) са монокок трупом и крилима и репом са сендвичом од пене и стаклопластике. Ово је била прва једрилица коју је фирма Schempp-Hirth направила од стаклопластике (фибергласа). Прототип је имао V реп, али су серијске једрилице имале конвенционални реп са нешто подигнутим хоризонталним стабилизатором (због слетања у високу траву). Аеродинамичке кочнице су се налазиле и на горњим и доњим површинама крила ради контроле угла планирања. Једрилица нема закрилаца а стајни трап је увлачећи.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Једрилица Цирус 17 је у потпуности направљена од стаклопластике (фибергласа). Крило је трапезоидног облика, аеропрофила Wortmann FX-66-196/161 виткости 25 и има две рамењаче. Крила су направљена по сендвич принципу, оплата од стаклених влакана а испуна ПВЦ пена. Ремењаче крила су такође направљена од стаклопластике као и оплата крила и чине јединствену целину. Крилца су везана за другу ремењачу помоћу шарки. Крила су опремљена аеродинамичким кочницама SCHEMPP-HIRTH.

У централном делу трупа се налази део металне решеткасте конструкције која служи за везивање трупа и крила. Поред тога за ову металну конструкцију су причвршћене полуге управљачког механизма једрилице и конструкција стајног трапа. Стајни трап се састоји од увлачећег точка са добош кочницом и дрљачом која се налази на репу.

Положај пилота у кабини је полулежећи. Кабина је опремљена стандардним инструментима за контролу лета: брзиномер, висиномер, вариометар и магнетни компас. Поклопац кабине је једноделан од плекси стакла и отвара се на страну. Оков му омогућава лако одбацивање у случају опасности.

Репне површине имају конвенционалан облик са нешто уздигнутим хоризонталним стабилизатором, и израђене су као и крило.

Варијанте једрилица

[уреди | уреди извор]
  • Cirus - Прототип са V репом.
  • Cirus 17 - Серијске једрилице са конвенционалним репом.
  • Cirus VTC - Једрилица која се производила у Југославији ВТЦ Вршац (сада ФАЈ Јастреб Вршац)

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Цирус а према изворима[1]

Финеса 1 : 44 при брзини 85 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 220 km/h
  • минимална брзина 62 km/h
  • макс. брзина аеро вуче  km/h
  • макс. брзина витла  km/h
  • минимално пропадање 0,50 m/s при брзини 74 km/h
Димензије
  • размах крила 17,74m
  • дужина 7,20m
  • висина 1,56m
  • површина крила 12,60m2
  • виткост 25
  • аеропрофил крила Wortmann FX-66-196/161
  • макс. оптеречење крила; 36,51kg/m2
Маса
  • сопствена 260 kg
  • полетна 460 kg
  • водени баланс; 98 kg

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Производња Цируса у Немачкој фирми Шемп Хирту (Shemp Hirth) је трајала до 1971. године када је настављена у Југославији лиценцна производња у Фабрици авиона и једрилица Јастреб, Вршац. Ова једрилица је за нас значајна и са технолошког аспекта, захваљујући њој је извршен трансфер технологије производње летилица од стаклопластике у ФАЈ Јастреб у Вршцу. Укупно је произведено 183 једрилица овог типа у Вршцу 63.

Цирус је освојио првенство Немачке у ваздухопловном једриличарству отворене класе једрилица 1967. године. Већ наредне године Цирус је дебитовао на Светском првенству у Лешну, Пољска 1968. године и заузео је прво место у отвореној класи једрилица. То је био стварно спектакуларни почетак коришћења ове једрилице. Њега је наследила једрилица Нимбус 2 истог поуизвођача. Након завршене "спортске" каријере једрилица Цирус се користи за тренажу пилота једриличара.

Сачувани примерци

[уреди | уреди извор]

Велики број ових једрилица је данас (2019.) у летном стању и користе се.

Земље које су користиле ову једрилицу

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97. 
  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]