Црвена копрена

Црвена копрена

Црвена копрена је привремени поремећај вида због повећаног прилива крви у глави и очима у току дејства негативних „-“ убрзања у „z“ правцу (-az).[1]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Црвена копренасе дешава када тело доживи негативну г-силу довољну да изазове проток крви из доњих делова тела у главу. Она је потенцијално опасна и мже изазвати оштећење мрежњаче и хеморагични мождани удар.

Према доминантној теорији, црвенило које се појављује у видном пољу није узроковано стварним протоком крви у око, већ је највероватније узроковано крвљу оптерећеног доњег капка који долази у видно поље због дејства негативних „-“ убрзања у „z“ правцу (-az).[2]

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

У току спуштања (слетања) ваздухоплова, на тело делује сила убрзања навише према горњим деловима тела, у смеру седиште глава пилота, (ово убрзање се назива негативно "G" убрзање), које повећава притисак крви у артеријској циркулације врата, главе и можданом ткиву. У току дејства ове вртсе убрзања пилот доживљава поремећај вида познат као црвена копрене или "rеdeouts", а због повећаног артеријског притисака у мозгу може доћи и до можданог удара. -Gz убрзање, трајно, можда више оштећује организам од +Gz убрзања.[3]

Субјективни симптоми

[уреди | уреди извор]

Ова врста убрзања делује од главе према седишту а пилот има осећај као да је главом окренут надоле;[3]

  • од -1 Gz до -2 Gz, трбушни и грудни органи померају се нагоре јавља се конгестија лица, са растућим болом у глави
  • од -3 Gz до -4,5 Gz човек има осећај као да ће лобање де му пукне а очи да искоче из очних дупљи. У очима се јавља осећај пецкања, а касније и црвенило пред очима - црвена копрене.
  • > на -4,5 Gz, јавља се психичка конфузију и губитак свести. -4,5 Gz је највећи ниво убрзања до кога је очувана свест., Даљи пораст обавезно изазива губитак свести.

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Szurovy, Geza; Goulian, Mike (1994). Basic aerobatics (1st ed изд.). Blue Ridge Summit, PA: TAB Books. ISBN 978-0-07-062931-8. 
  2. ^ Lyons TJ, Harding R, Freeman J, Oakley C (1992). „G-induced loss of consciousness accidents: USAF experience, 1982–1990”. Aviation, Space and Environmental Medicine. 63: 60—66. .
  3. ^ а б DeHart, Roy L.; Davis, Jeffrey R., ур. (2002). Fundamentals of aerospace medicine (3rd ed изд.). Philadelphia, Pa.: Lippincott, Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-2898-0. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).