Шатровачки говор (често погрешно називан као шатровачки језик) је жаргон у јужнословенским језицима. Распрострањеност шатровачког у регионима примјене језичког простора некадашње Југославије је неравномерна. Највише се користи у већим урбаним центрима - Београду, Новом Саду, Загребу и Сарајеву - затим мањим градовима Србије и Босне и Херцеговине, Славонији и Истри. Шатровачког готово да нема у Хрватском Загорју и Црној Гори. Широко је распрострањен и у свакодневној употреби у неформалном говору, поготову међу младим људима, али и међу онима који желе да „остану млади“. Име шатровачки долази од ромскогшатра што је дакле у почетку означавало ромске ријечи које су ушле у српскохрватски језик.
Свака генерација има „свој“ шатровачки језик.
Нове ријечи у шатровачком се стварају пермутовањем слогова. На пример, реч пиво постаје вопи. Нова ријеч има исто значење као и оригинална. Неке ријечи се чешће користе у шатровачкој верзији од других, али не постоји правило.
Шатровачки говор је веома коришћен у затворским заједницама где је потребно да се размјењују информације које се тешко могу разумјети од стране формалног затворског система. У том случају обично се додаје још један слог између пермутованих слогова који отежавају препознавање конкретне ријечи - поруке.
Утровачки је сленг који је постао популаран крајем 1990-их у Београду, али никад није постао толико раширен и прихваћен као шатровачки.
Уобичајене речи се на утровачки преводе тако што се уместо првог слога у речи ставља слово у. Често се, ради лакшег разумевања додаје реч за, затим избачени слог спојен са слогом ње.
Пример:
ментол - унтол (за мење)
палим - улимзапање
Уобичајено је и да се за избаци и да се две преостале речи споје у једну.