Шашиловац

Шашиловац
Шашиловац
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Град	Крушевац
Становништво
— 2011.	385
Географске карактеристике
Координате	43° 39′ 03″ С; 21° 14′ 05″ И / 43.650833° С; 21.234666° И / 43.650833; 21.234666
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	252 m
Шашиловац Шашиловац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Шашиловац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 385 становника (према попису из 1991. било је 435 становника).

Историја

До Другог српског устанка Шашиловац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шашиловац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Постоје две верзије око тога како је село добило назив. У првом називу села се крију две речи: шаша (трска, стабљике кукуруза) и ловац. Спајањем ове две речи околни народ је називао мештане ових брда који су били веома вешти у лову (Шаши-ловци, ловци из заседе). Село се и данас зове Шашиловац, а његови мештани (такође искусни ловци) радо причају о легендама ових брда и својих чувених предака.

Према другом, можда и најверодостојнијем је да се у то време налазио Турски логор на подручју дањашнег ШАШИЛОВЦА у коме је главни био бег Мухарем кога је народ због његових дела прозвао шашавим „ШАШКОМ“. Тада је постојао и манастир у селу и за време једне свадбе док су се сви сватови налазили на венчавању, Шашко нареди Турцима да заузму манастир, да све поубијају и да их баце у оближњи бунар. Тако је и било према легенди. За ту трагедију су чули хајдуци који су крстарили Темнићем и већ сутрадан су у шумама изнад дањашнег ШАШИЛОВЦА сачекали повећу групу Турака који су се преко Шумадије упутили за Београд. Турске војнике је ова група хајдука изненадила и катастрофално их поубијала, а Темнићем је муњевито прострујала вест да су хајдуци "шашаво" поубијали Турке. Од убијених Турака је оближњим потоком потекла крв према сливу Западне Мораве. По ШАШАВОМ убијању Турака се верује да је и село добило име ШАШИЛОВАЦ, везујући име села и за ловце, па је од речи "шашаво" и "ловац" настало име - ШАШИЛОВАЦ.

Образовање

У Шашиловцу се од 1934. године налази огранак Основне школе ”Васа Пелагић”, са матицом у Падежу.^[2]

Демографија

У насељу Шашиловац живи 308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (37,6 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 100 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 637 1953. 489 1961. 500 1971. 461 1981. 434 1991. 435 426 2002. 385 402

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			382	99,22%
Црногорци			1	0,25%
Мађари			1	0,25%
непознато			0	0,0%

Шашиловац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Куће	8	8	8	8	8	8	9	9	9	9	9	9
Пореске главе*	-	9	9	9	10	10	10	11	10	10	9	9
Арачке главе**	18	18	20	23	23	23	23	26	27	29	31	32
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	1			0
80+	1			10
75—79	6			8
70—74	8			11
65—69	13			18
60—64	6			23
55—59	6			9
50—54	11			7
45—49	19			11
40—44	17			16
35—39	12			9
30—34	11			12
25—29	11			13
20—24	17			9
15—19	14			14
10—14	11			13
5—9	7			10
0—4	13			8
Просек :	37,6			43,6

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 124 96 105 111 109 107 100

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 12 15 20 15 18 11 5 4 0 0 3,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	153	41	106	5	1	0
Женски	170	21	104	43	2	0
УКУПНО	323	62	210	48	3	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	109	103	0	0	5
Женски	90	84	0	0	2
УКУПНО	199	187	0	0	7
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	1	0
Женски	1	0	0	3	0
УКУПНО	1	0	0	4	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Референце

1. Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
2. Основна школа Васа Пелагић: То смо ми, Приступљено 3. 3. 2013.
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

• Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012. 

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)