Што је Ива снимила 21. листопада 2003. | |
---|---|
Жанр | драма |
Режија | Томислав Радић |
Сценарио | Томислав Радић Огњен Свиличић |
Главне улоге | Ања Шоваговић-Деспот Иво Грегуревић Борис Свртан Маша Мати Продан Барбара Прпић Карл Менард Адам Концић |
Година | 2005. |
Трајање | 92 минута |
Земља | Хрватска |
Језик | хрватски |
Награде | Златна арена |
IMDb веза |
Што је Ива снимила 21. листопада 2003. је хрватски филм снимљен 2005. године који је добио награду Златна арена.[1][2][3][4]
Загреб. У једном стану породице средњег слоја друштва живи Ива која је на свој 15. рођендан добила дигитану камеру те одлучила снимати остатак дана. Цијели филм се одвија из перспективе њене камере. Њена мајка Жељка је домаћица која захтијева да све буде савршено а проблеме ублажује испијањем алкохолних пића. Њен отац Божо је смушени приватни предузетник који воли заповиједати код куће а улизивати се на послу. Око Ивине рођенданске прославе организовао је вечеру која је само излика да позове пословног партнера, Нијемца Хофмана, са којим планира склопити уносан посао. На вечеру долази и Дарко, Ивин весели ујак који је исто фасциниран камером. Но нитко од укућана не зна њемачки, па је Дарко позвао колегицу Нину која добро барата страним језицима. Она шармира Хофмана, али касније изненади станаре када се открије да ради као ескорт дама. Жељка је шокирана те од тада показује непријатељство према њој, док је Божо то пуно сабраније прихватио. Када Жељки случајно вечера коју је испекла падне на Нину, сви одлуче отићи у ресторан. Тамо се Хофман јако добро забавља те се чак „упуцава“ Жељки, док је Божо и даље пасиван. Ипак, када открије да је Хофман њој дао свој број хотелске собе, потрчи љутито за њим, али овај је већ отишао таксијем. Породица се исцрпљена врати кући касно у ноћ, а Ива искључи камеру.[2][3][4]
Пулски филмски фестивал 2005. године:[2][5]