Шљивовица (Чајетина)

Шљивовица
Шљивовица;
	Црква у Шљивовици
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
— 2011.	472
Географске карактеристике
Координате	43° 48′ 41″ С; 19° 39′ 15″ И / 43.8114° С; 19.6542° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	803 m
	Шљивовица Шљивовица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31244
Позивни број	031
Регистарска ознака	UE

Шљивовица је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 472 становника.

Географија

Шљивовица није много брдовита. У средини села је Градина, на северној брдо Милошевац. Доста је кршевита. Кроз село тече Рјека, која се продужује кроз Бранешце под именом Сушица. Главни су извори: Пантелића Извор, Студенац, Водица, Шарчева Вода, Петашева Вода, Божића Извор, И??батски Извор, Бонџулића Вода, Ђеровац. Земљиште се назива: Пантелића Брдо, Пољет, Луг, Стубо, Лујовина, Затрње, Долови, Јасен, Станиште, Кесеровина, Локва, Рајчевина, Пећине, Луковиште, Шоботовина и Кошаришта. Шљивовица се овако прозвала зато што су се у њој прво почеле садити шљиве.

Овде се налазе Црква Рођења Пресвете Богородице у Шљивовици и Галерија Миладина Лекића.

Овде се одржавају Шљивовачки сајам домаће ракије. Овде је живео Никола Николић (земљорадник), носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Демографија

У насељу Шљивовица живи 489 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (45,4 код мушкараца и 47,1 код жена). У насељу има 209 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Најстарије су породице: Бонџулићи, бегали у Отањ код Пожеге због Турака, па су неки тамо и остали (сл. Ђурђев-дан), Костадиновићи, има их у Бранешцима (сл. Ђурђев-дан) и Милосављевићи (Стојановићи и Лучићи), слава Јован-дан. Пре 400 година досељени су: Шућури из Пиве од Добриловића (од којих су и Пишчевићи у Семегњеву), а пре 300 година Јаћимовићи (Пантелићи, Марјановићи и Томоњићи) из Херцеговине (сл. Стеван-дан). У 18. Веку досељени су: Ковачевићи са Гласинца (сл. Врачеве), Шкодрићи из Пиве (сл. Ђурђиц) и Милојевићи (Станићи) од Пљеваља (сл. Ђурђев-дан). У 19. Веку досељени су: Каљевићи из Бабина где их има још (сл. Томин-дан), Зорзићи из Кремана од Јанковића (сл. Ђурђев-дан), Луковићи из Штрбаца (сл. Ђурђев-дан), Делићи (Кулаши и Божићи) из Семегњева од Костића, Лекићи из Кучина (сл. Никољ-дан), Ковачевићи (Мандићи) такође. Томићи од Прибојске Бање (сл. Никољ-дан), Шоботовићи из Мокре Горе од Перишића (славе Јован-дан), Радељићи (Васовићи) из Радојне (сл. Митров-дан), Брковићи из Челица (сл. Аранђелов-дан), Бабићи из Мацута (сл. Савине Вериге), Шукиловићи из Вардишта (сл. Ђурђев-дан), Тијанићи (Ерићи) из Мораче (сл. Јован-дан и има их у Кривој Реци). Петровићи из Бјелиша код Прибој-Бање (сл. Јован-дан) и Гукићи из Криве Рјеке, а од пре 130-150 година Николићи из Забучја више Ужица (сл. Стеван-дан), Радовановићи од Прибојске Бање и Бакићи из Јабланице.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	851
1953.	925
1961.	892
1971.	708
1981.	537
1991.	645	645
2002.	573	586

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	563	98,25%
Словенци	1	0,17%
Руси	1	0,17%
непознато	8	1,39%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	0
80+	8	7
75—79	16	24
70—74	19	26
65—69	22	30
60—64	20	24
55—59	16	14
50—54	21	13
45—49	31	17
40—44	18	18
35—39	24	19
30—34	26	12
25—29	11	14
20—24	14	13
15—19	16	15
10—14	12	23
5—9	8	7
0—4	8	6
Просек :	45,4	47,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	132	141	161	158	156	216	209

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	57	53	39	34	10	11	1	3	0	1	2,74

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	263	88	150	22	3
Женски	246	41	150	54	1
УКУПНО	509	129	300	76	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	139	26	0	1	63
Женски	48	18	0	0	17
УКУПНО	187	44	0	1	80
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	7	4	4	13
Женски	0	0	7	2	1
УКУПНО	2	7	11	6	14
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	7	2	3
Женски	0	0	0	2	0
УКУПНО	0	1	7	4	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	5

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]