Шљивовица (Чајетина)

Шљивовица
Црква у Шљивовици
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаЧајетина
Становништво
 — 2011.Пад 472
Географске карактеристике
Координате43° 48′ 41″ С; 19° 39′ 15″ И / 43.8114° С; 19.6542° И / 43.8114; 19.6542
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина803 m
Шљивовица на карти Србије
Шљивовица
Шљивовица
Шљивовица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број31244
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Шљивовица је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 472 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Шљивовица није много брдовита. У средини села је Градина, на северној брдо Милошевац. Доста је кршевита. Кроз село тече Рјека, која се продужује кроз Бранешце под именом Сушица. Главни су извори: Пантелића Извор, Студенац, Водица, Шарчева Вода, Петашева Вода, Божића Извор, И??батски Извор, Бонџулића Вода, Ђеровац. Земљиште се назива: Пантелића Брдо, Пољет, Луг, Стубо, Лујовина, Затрње, Долови, Јасен, Станиште, Кесеровина, Локва, Рајчевина, Пећине, Луковиште, Шоботовина и Кошаришта. Шљивовица се овако прозвала зато што су се у њој прво почеле садити шљиве.

Овде се налазе Црква Рођења Пресвете Богородице у Шљивовици и Галерија Миладина Лекића.

Овде се одржавају Шљивовачки сајам домаће ракије. Овде је живео Никола Николић (земљорадник), носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Шљивовица живи 489 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (45,4 код мушкараца и 47,1 код жена). У насељу има 209 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Најстарије су породице: Бонџулићи, бегали у Отањ код Пожеге због Турака, па су неки тамо и остали (сл. Ђурђев-дан), Костадиновићи, има их у Бранешцима (сл. Ђурђев-дан) и Милосављевићи (Стојановићи и Лучићи), слава Јован-дан. Пре 400 година досељени су: Шућури из Пиве од Добриловића (од којих су и Пишчевићи у Семегњеву), а пре 300 година Јаћимовићи (Пантелићи, Марјановићи и Томоњићи) из Херцеговине (сл. Стеван-дан). У 18. Веку досељени су: Ковачевићи са Гласинца (сл. Врачеве), Шкодрићи из Пиве (сл. Ђурђиц) и Милојевићи (Станићи) од Пљеваља (сл. Ђурђев-дан). У 19. Веку досељени су: Каљевићи из Бабина где их има још (сл. Томин-дан), Зорзићи из Кремана од Јанковића (сл. Ђурђев-дан), Луковићи из Штрбаца (сл. Ђурђев-дан), Делићи (Кулаши и Божићи) из Семегњева од Костића, Лекићи из Кучина (сл. Никољ-дан), Ковачевићи (Мандићи) такође. Томићи од Прибојске Бање (сл. Никољ-дан), Шоботовићи из Мокре Горе од Перишића (славе Јован-дан), Радељићи (Васовићи) из Радојне (сл. Митров-дан), Брковићи из Челица (сл. Аранђелов-дан), Бабићи из Мацута (сл. Савине Вериге), Шукиловићи из Вардишта (сл. Ђурђев-дан), Тијанићи (Ерићи) из Мораче (сл. Јован-дан и има их у Кривој Реци). Петровићи из Бјелиша код Прибој-Бање (сл. Јован-дан) и Гукићи из Криве Рјеке, а од пре 130-150 година Николићи из Забучја више Ужица (сл. Стеван-дан), Радовановићи од Прибојске Бање и Бакићи из Јабланице.


График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 851
1953. 925
1961. 892
1971. 708
1981. 537
1991. 645 645
2002. 573 586
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
563 98,25%
Словенци
  
1 0,17%
Руси
  
1 0,17%
непознато
  
8 1,39%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]