Sant Esteve Sesrovires | |
---|---|
Alministración | |
País | España |
Autonomía | Cataluña |
Provincia | provincia de Barcelona |
Ámbitu funcional territorial | Ámbitu Metropolitanu de Barcelona |
Contorna | Baix Llobregat |
Tipu d'entidá | conceyu de Cataluña |
Alcalde de Sant Esteve Sesrovires (es) | Enric Carbonell i Jorba |
Nome oficial | Sant Esteve Sesrovires (ca)[1] |
Códigu postal |
08635 |
Xeografía | |
Coordenaes | 41°29′42″N 1°52′28″E / 41.495°N 1.8744444444444°E |
Superficie | 18.6 km² |
Altitú | 183 m[2] |
Llenda con | Abrera, Martorell, Castellví de Rosanes, Gelida, Sant Llorenç d'Hortons, Masquefa y Els Hostalets de Pierola |
Demografía | |
Población |
7906 hab. (2023) - 3835 homes (2019) - 3777 muyeres (2019) |
Porcentaxe | 100% de Baix Llobregat |
Densidá | 425,05 hab/km² |
Viviendes | 22 (1553) |
Más información | |
Estaya horaria | UTC+01:00 |
Llocalidaes hermaniaes |
|
sesrovires.cat | |
Sant Esteve Sesrovires ye un conceyu asitiáu na contorna del Baix Llobregat, na provincia de Barcelona, Cataluña. Forma parte del área metropolitana de Barcelona.
El conceyu, con una estensión de 18,47 km² ta asitiáu nel sector norte de la contorna del baxu Llobregat, fronterizu coles contornes del Alto Penedés y el Anoia. El territoriu llinda pela parte norte con Abrera, pel sur con Castellví de Rosanes, al este con Martorell, al oeste con Sant Llorenç d'Hortons y al noroeste con Masquefa.
El conceyu ye trevesáu, per banda y banda, poles riegues de Can Llopart y Ca n'Estella, fundiéndose col Torrent dels Llops. El cascu antiguu desenvolver ente estos dos riegues y alredor de la ilesia.
El relieve del conceyu ye planu con llixeres ondulaciones, aptu pa la esplotación agrícola y ganadero, anque esti tipu d'actividá menguó en favor del sector industrial.
El topónimu de Sant Esteve Sesrovires deriva de la esistencia de montes de carbayos (rovires en catalán ye sinónimu de roureda, qu'en castellán significa carbayera), cola incorporación del artículu definíu les "ses" «ses».
Sant Esteve Sesrovires ta formáu por ocho nucleos, entidaes de población o urbanizaciones.
Llista de población por entidaes:
Entidá de la población | Habitantes (2009) |
---|---|
Beguda Alta, La | 201
|
Ca n'Amat | 1.031
|
Can Bargalló | 186
|
Can Margarit | 6
|
Can Prats | 31
|
Pou del Merli, El | 145
|
Sant Esteve Sesrovires | 3.515
|
Vallserrat | 2.087
|
Llexislatura | Nome | Partíu |
---|---|---|
1979-1983 | Josep Valls Bou | A.D.I. |
1983-1987 | Joan Galceran i Margarit | PSC |
1987-1991 | Joan Galceran i Margarit | PSC |
1991-1995 | Joan Galceran i Margarit | PSC |
1995-1999 | Joan Galceran i Margarit | PSC |
1999-2003 | Joan Galceran i Margarit | PSC |
2003-2007 | Enric Carbonell Jorba | PSC |
2007-2011 | Enric Carbonell Jorba | PSC |
2011-2015 | Enric Carbonell Jorba | PSC |
2015-2019 | Maria del Carmen Arrallo Casanovas | ERC |
2019-2023 | Enric Carbonell Jorba | PSC |
2023- | n/d | n/d |
Sant Esteve Sesrovires tien un total de 7.202 habitantes, de los cualos 3.660 son homes y 3.542 muyeres según datos del INE 2009.
1900 | 1930 | 1960 | 1990 | 2006 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
839 | 910 | 889 | 2,418 | 6,590 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: [necesita referencies]) |
El conceyu ta allugáu nuna zona que cunta con una importante rede de tresportes y comunicaciones. La so proximidá cola capital de provincia, Barcelona, a solu 20 minutos pela autovía del Llobregat (N-II) favorez esta situación.
Favorecíu pola so situación xeográfica cercana a Barcelona, el sector industrial tuvo una gran crecedera nel conceyu, pasando d'una fábrica de pañuelos de llana a principiu del sieglu XX a más de 150 industries anguaño.