Maprakorat | ||
---|---|---|
Naziv lijeka | Maprakorat | |
Druga imena | SEGRM SEGRA | |
Grupa | Antiupalni lijekovi Antikancerogeni (?) potencijanno atopični dermatitis, glaukom, katarakt, očna infekcija | |
| ||
| ||
Stručne informacije | ||
| ||
nema formule Ime po IUPAC | ||
| ||
Biološka raspoloživost | Glukokortikoidni receptor | |
Metabolizam | Jetreni | |
Izlučivanje | Izmokravanje |
Selektivni modulatori glukokortioidnih receptora (SEGRM) i – selektivni antagonisti glukokortikoidnih receptora (SEGRA) , formalno poznati antagonisti disociranih glukokortikoidnih receptora (DIGRA) – su klasa eksperimentalnih lijekova sa poželjnim potencijalom protivupalnnih, imunosupresijskih ili antikancerogenih svojstva klasičnih glukokortikoidnih lijekova, ali s manje nuspojava, kao što je atrofija kože. Iako su dosad kulminirali tek pretklinički dokazi o anti-upalnim efektima SEGRAM-a njihovi efekti na kancere još uvijek su nepoznati.[1][2][3][4][5][6][7][8][9][10]
Selektivni antagonisti gluokorticoidnih receptoa (SEGRA) su historijski tipske steroidne strukture, dok su selektivni modulčatori glukokortikoidnih receptora (SEGRM) tipski ne-steroidi. Kombinirana skraćenica selectivnih antagonista i modulatora glukokortikoidnih receptora je SEGRAM.[1] Broj takvih liganda raste i procjenjuju se u pretkliničkom i kliničkom testiranju.
Rani SEGRA preparati su bili sintetski steroidi. Primjer je RU 24858, jedan od prvih publiciranih spojeva ovog tipa. Mnogi noviji SEGRA spojevi imaju drugačiji okvir, iako je sličnost sa steroidima i dalje uočljiva u molekulama kao što su benzopiranokvinolin A 276575 ili oktahidrofenantren-2,7-diol derivati. Svi ovi spojevi ispoljavaju svojstva koja se očekuju od SEGRA preparata u ćelijskim i životinjskim modelima.[11]
Maprakorat je jedan od brojnih trifluoropropanolamina i –amida koji su strukturno manje slični steroidima. Ostali tipski primjeri ove grupe su tipa ZK 216348 i 55D1E1. Glomazniji su biciklični aromatski supstituenti (R1 i R2) za strukturne sličnosti sa kortikoidima. R konformacije atoma asimetričnog ugljika izgleda bitan za GR afinitet.
I neselektivni i selektivni antagonisti glukokortikoidnih receptora djeluju na osnovu vezanja i aktivcije glukokortikoidnih receptora (GR). Nasuprot tome, glukokortikoidi, aktiviraju GR djelovanjem (najmanje) dva puta transdukcije signala. SEGRAM-i activiraju GR na takav način da jedino operiraju tokom dva glavna moguća puta.
U odsustvu glukokortikoida, glukokorikoidni receptori (GR) se nalazi u citosolu, u neaktivnom stanju i u kompleksu sa proteinima toplotnog šoka (SPID) i imunofilinima. Vezanje glukokortikoida za GR aktivira receptore, izazivajući konformacijske promjene u GR, a time i disocijaciju granica proteina toplotnog šoka. |Aktivirani GR, onda mogu regulirati ekspresiju gena preko jednog od dva puta:
Stoga su proivupalni efekti glukokortikoida rezultat oba puta, i transactivacije i transrepresije. Nasuprot tome, studije na pacovima i miševima su pokazale da je većina nuspojava glukokortikoida, kao što su dijabetesdijabetogena aktivnost, osteoporoza, kao i atrofije kože, uglavnom izazvane transaktivacijom. Selektivni glukokortikoidi koji je u stanju za transrepresiju bez transativacije trebaju sačuvati mnoge poželjne terapeutske protivupalne efekte, a minimizirati takve, posebno neželjene nuspojave.
Početni dokazi da transpresija sama može biti dovoljna za protivupalni odgovor se objašnjava uvođenjem mutacija u GR miševe koji spriječava aktivnost GR od dimeriziranja i vezanja za DNK i time blokira transactivaciju. U isto vrijeme, ova mutacija nije ometala transrepresiju. Dok je GR jod suštinske važnosti za opstanak, miševi su i se dalje održivali. Međutim, kada su ovi miševi tretirani sintetskkim glukokortikoidimom deksametazonom, nije bilo porasta glukoze. Ovakom tretirani miševi su otporni na upalni podsticaj. Dakle, ovi miševi su dalki odgovor zaa protivupalne efekte deksametazona, ali su bili otporni na barem neke od nuspojava.
Baš kao i glukokortikoidi, SEGRAM-i vežuu za GR i aktiviraju ga. Međutim, za razliku od glukokortikoida, oni selektivno aktiviraju GR na takav način da oni daju poboljšanu terapeutsku korist. Generalno, za određene bolesti na bazi upale, SEGRAM-ima je potrebna jača transrepresija od transaktivacije ili, još bolje, samo transrepresija, bez transactivacije. Ova vrsta selektivnog aktiviranja GR bi trebala rezultirati manjom učestalošću nuspojava od očekivanih neželjenih efekata koji se javljaju u dužim tretmanima klasičnim glukokortikoidima.
|journal=
(pomoć)CS1 održavanje: upotreba parametra authors (link)