В. И. Абаев гипотезипе, «роксолансем» этноним ирансен roxs-alan сăмахĕнче тухнă, ăна «çутă алансем» тесе ăнланмалла, унта roxs авалхи иран чĕлхипе rauxšna «çутă», alan вара aryana «ари» пулать[5][6]. Çак этимологипе хăшпĕр специалистсем (çав шутра М. Фасмер, В. Н. Топоров)килĕшнĕ[7].
О. Н. Трубачёв çакăнпа килĕшмен. Унăн шухăшĕпе, этноним авалхи инди сăмахне ruksą- («ялкăшакан, çиçекен») çывăх, иккен[8].
Тазий — Митридат VI Евпатора (п. эрч. II ĕмĕрĕң вĕçĕ) тапхăрĕнче пурăннă. Çакна Страбон асăнать[9].
Распараган — Адриан император (п. э. II ĕмĕр) чухне пураннă, пĕр эпиграфи çине çырнă, роксолансен ячĕ паллă мар тытăмçипе — Scriptores Historiae Augustae — пĕрех.
Бандровський О. «Дакійська політика» Римської імперії від Доміціана до Траяна // Carpatica — Карпатика. — Ужгород, 2007. — Вип. 36. — С. 125—151.(укр.)
Медведев А. П. Очерк этнографии сарматов // Вестник Воронежского государственного университета. Серия: История. Политология. Социология. — 2009. — №. 2. — С. 3—14.
Трубачёв О. Н. Rasparaganus rex Roxolanorum // Славянское и балканское языкознание: Проблемы языковых контактов. — М.: Наука, 1983. — Вып. 7. — С. 36—37.
Щербей К. Провінційна політика римської імперії у Середньому та Нижньому Подунав’ї в кінці І ст. до н.е. — ІІІ ст. н.е. // Carpatica — Карпатика. — Ужгород, 2007. — Вип. 36. — С. 111—124.(укр.)
Щукин М. Б. Сарматы на землях к западу от Днепра и некоторые события I в. в Центральной и Восточной Европе // Советская археология. — 1989. — № 1. — С. 70—83.