Konstantin Vasiljev

Konstantin Vasiljev
Konstantin Vasiljev
	Konstantin Vasiljev, 1961.
Biografske informacije
Rođenje	3. septembar 1942; Majkop, Krasnodarska Pokrajina, Sovjetski Savez
Smrt	29. 10. 1976. (34 godina); Vasiljevo, Zelenodoljsk, Tatarska ASSR Sovjetski Savez
Opus
Polje	slikarstvo

Konstantin Aleksejevič Vasiljev (rus. Константи́н Алексе́евич Васи́льев; Majkop, Krasnodarska Pokrajina, 3. septembar 1942 — Vasiljevo, Zelenodoljsk, Tatarska ASSR, 29. oktobar 1976) je bio ruski slikar poznat po svojim slikama inspirisanim motivima ruskih bajki, slovenske religije i germanske mitologije.

Biografija

Rođen je u Majkopu za vreme okupacije od strane Trećeg rajha. Posle rata, sa porodicom se 1949. godine seli u selo Vasiljevo kod Kazanja. Od 1957. do 1961. pohađa Kazanjsku likovnu školu. Tokom srednje škole radi kao učitelj crtanja i slikanja i kao grafički dizajner. Umetničko nasleđe Vasiljeva je opsežno: crteži, slike, grafike, skice za ikonopis crkve u Omsku.

Učesnik je republičke izložbe „Umetnici satiričari Kazanja“ (rus. «Hudožniki-satiriki Kazani» ), održanoj u Moskvi 1963. godine, kao i izložbi u Zelenodoljsku i Kazanju od 1968. do 1976. godine.^[1]

Prema zvaničnoj verziji Konstantin Vasiljev je poginuo 29. oktobra 1976. godine kada ga je na železničkom prelazu udario voz. Porodica i prijatelji nisu prihvatili ovo objašnjenje zbog mnogih nerazjašnjenih okolnosti u vezi ove tragedije. Konstantin Vasiljev je sahranjen u Vasiljevu, u brezovoj šumi koju je mnogo voleo^[2].

Tokom osamdesetih godina XX veka održan je čitav niz izložbi slika K. Vasiljeva u mnogim gradovima Rusije, ali i u Bugarskoj, Jugoslaviji i Španiji. Tokom 1996. godine u čast obeležavanja 20 godina od smrti slikara otvoreni su Memorijalni muzej u Vasiljevu, galerija slika u Kazanju, a 1998. godine i Muzej Konstantina Vasiljeva (rus. «Muzeй Konstantina Vasilьeva» ) u Moskvi. Posthumno je nagrađen nagradom Tatarstana za ciklus slika o Drugom svetskom ratu 1998. godine.

Po slikaru je nazvana mala planeta 3930 Vasiljev, koju je 1982. godine otkrila sovjetski astronom Ljudmila Žuravljova^[3].

Stil

U ranoj fazi bio je pod uticajem slikara kao što su Pablo Pikaso, Henri Mur i Salvador Dali, ali kasnije, krajem šezdesetih, prevazilazi apstrakciju i nadrealizam, vraćajući se realizmu i formirajući osobeni vasiljevski stil. Često se izražavao kroz slike pejzaža, posvećujući veliku pažnju detaljima.^[4] Vasiljev nalazi inspiraciju u narodnom predanju: ruskim bajkama i legendama, irskim i skandinavskim sagama i edama. Osim mitološkim temema Vasiljev se bavi i temom ruskih heroja Drugog svetskog rata.

Radovi

„Svetovid“
„Odin“
„Valkira nad poginulim vojnikom“
„Dostojevski, Fjodor Mihajlovič“
„Maršal Žukov“ (1974)
„Čovek sa sokolom“ (1976)
„Rusalka“
„Šumska gotika“
„Aljoša Popovič i lepa devica“
„Knez Igor“

Reference

↑ Biografiя Konstantina Vasilьeva, Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ Anatoliй Doronin «Rusi volšebnaя palitra», Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th izd.). New York: Springer Verlag. str. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.
↑ „Konstantin Vasiljev i legendarni junaci ruskih bilina“, A. Marinković-Obrovski, Pristupljeno 9. 4. 2013.

Literatura

Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th izd.). New York: Springer Verlag. str. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.

Vanjske veze

[1] Biografiя Konstantina Vasilьeva, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[2] Anatoliй Doronin «Rusi volšebnaя palitra», Pristupljeno 9. 4. 2013.

[3] Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th izd.). New York: Springer Verlag. str. 335. ISBN 978-3-540-00238-3.

[4] „Konstantin Vasiljev i legendarni junaci ruskih bilina“, A. Marinković-Obrovski, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]