Milenko Zablaćanski
| Milenko Zablaćanski | |
|---|---|
| Filmski i pozorišni glumac | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 8. decembar 1955. Bogatić |
| Smrt | 22. januar 2008. (52. godina) Beograd |
| Supružnik | Snežana Vesković |
| Profesionalne informacije | |
| Zanimanje | Filmski i pozorišni glumac |
Milenko Zablaćanski (Bogatić, 8. decembar 1955 — Beograd, 22. januar 2008) je bio srpski glumac, režiser i scenarista. Glumio je u više pozorišnih predstava, filmova i televizijskih serija.
Milenko Zablaćanski je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Ognjenke Milićević[1].
Bio je oženjen balerinom i koreografom Snežanom Vesković sa kojom je imao dvoje dece.
Zablaćanski je karijeru počeo u pozorištu Boško Buha.
Godine 1985. prešao je u Pozorište na Terazijama.
Igrao je u sledećim predstavama:
- Trajkovići (glavna uloga, premijera 1996. godine, po scenariju Siniše Pavića)
- Heroji (Radovan, muzička komedija, po tekstu Predraga Perišića)
- Kabare
- Svetlosti pozornice
- Lutka sa naslovne strane (mjuzikl po istoimenom hitu Bore Đorđevića)
i drugim.
Poslednja Milenkova uloga je:
- Svadba u kupatilu (Julijus Lenau - Leno, 2007. godine, po komediji Milorada Pavića)
| Filmografija glumca Milenko Zablaćanski | |||
| God. | Naziv | Uloga | |
|---|---|---|---|
| 1980.-te | |||
| 1981. | Erogena zona | Mocin drug iz vojske | |
| 1981. | Svetozar Marković | ||
| 1981. | Sedam sekretara SKOJ-a | ||
| 1982. | Daleko nebo | ||
| 1983. | Pereat | ||
| 1984. | Igra o pamćenju i umiranju | ||
| 1984. | Andrić i Goja | ||
| 1985. | Tombola | ||
| 1985. | Crvena baraka | ||
| 1987. | The Misfit Brigade | ||
| 1988. | Mala Nada | Milence | |
| 1988. | Neka čudna zemlja | gitarista | |
| 1988. | Vuk Karadžić | Lazar Arsenijević | |
| 1990.-te | |||
| 1990. | Narodni poslanik | advokat Ivković | |
| 1993-1994. | Srećni ljudi | Đorđe Đorđević Đorđino | |
| 1994. | Vukovar, jedna priča | vojnik | |
| 1995-1996. | Srećni ljudi 2 | Đorđe Đorđević Đorđino | |
| 1996. | Gore dole | ||
| 1997. | Groznica subotnje večeri | ||
| 1998-2001. | Porodično blago | Dobrivoje Kašiković Mikser | |
| 2000.-te | |||
| 2000. | Dobro veče, deco | ||
| 2000. | A sad adio | Dobrivoje Kašiković Mikser | |
| 2000. | Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus | direktor TV stanice | |
| 2001. | Lola | Bane Glumac | |
| 2002. | Klasa 2002. | obezbeđenje | |
| 2002. | Porodično blago 2 | Dobrivoje Kašiković Mikser | |
| 2002. | Ko čeka dočeka | ||
| 2003. | Siroti mali hrčki 2010. | Drugi tip iz protokola | |
| 2004. | Stižu dolari | Nenad Neša Ljutić | |
| 2005. | Dangube! | ||
| 2005-2006. | Stižu dolari 2 | Nenad Neša Ljutić | |
| 2006-2007. | Bela lađa | Marinko Pantić | |
| 2007. | Ono naše što nekad bejaše | poručnik Marjan | |
| 2008. | Kraljevina Srbija | pesnik | |
| 2008. | Bela lađa 2 | Marinko Pantić | |
- Vršačka pozorišna jesen 2006 (2006, TV mini-serija, u segmentu „Moj Milenko leg'o je da spava“)
- Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus (2000, TV)
- Groznica subotnje večeri (1997, TV serija)
- Mala škola života (1997, TV serija)
Bio je scenarista sledećih dela:
- Vršačka pozorišna jesen (2006, TV mini serija
- Zeka, Crvenkapa i Lotar Mateus (2000, TV)
- Groznica subotnje večeri (1997, TV serija)
- Mala škola života (1997, TV serija)
Glumio je samog sebe u sledećim ostvarenjima:
- Vršačka pozorišna jesen (2006, TV mini serija)
- Gde cveta limun žut (američki novinar Džon Rid, 2006)
Pravo Milenkovo prezime je bilo Zablaćanski, iako se deo njegove šire familije (iz Šapca i mesta Glušci kraj Bogatića) preziva Zablećanski.
Dana 5. januara 2008. oko 16:30, Zablaćanski je vozio „opel vektru“ putem Užice – Zlatibor, u smeru ka Užicu, kada je, u mestu Jevremovići, u njegov automobil, iz suprotnog smera, udario „mercedes“ kojeg je vozio Petar Šišović, stomatolog iz Užica. Pri tom, smer puta kojim je išao Šišović je imao dve trake, a suprotni smer jednu. Usled sudara, Zablaćanski je zadobio teške povrede glave i smešten je u Užičku bolnicu u nesvesnom stanju.[2][3][4] Šišović je izjavio da je udario u automobil Zablaćanskog kako bi izbegao automobil koji je, iz suprotnog smera, išao na njega.[5]
Pošto mu se zdravstveno stanje nije poboljšalo i nije se budio iz kome, Milenko Zablaćanski je nekoliko dana kasnije helikopterom prebačen na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu gde je umro, 22. januara u 17:05.[1]
Sahranjen je 25. januara 2008, u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.
Šišović je osumnjičen pred Opštinskim sudom u Čajetini za teško krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, sa smrtnim ishodom, za koje je određena kazna od jedne do osam godina zatvora.[6] Ipak, 28. januara 2009. sudsko veće, kojim je predsedavao sudija Zoran Guskić, osudilo ga je na minimalnu zatvorsku kaznu od godinu dana zatvora.[7] Takođe, dosuđena mu je zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od 12 meseci od dana pravosnažnosti presude.[7]
- ↑ 1,0 1,1 B92 - Preminuo Milenko Zablaćanski
- ↑ B92 - Zablaćanski u kritičnom stanju
- ↑ B92 - Zablaćanski teško, Diklić bolje
- ↑ B92 - Zablaćanski i dalje u komi
- ↑ „Pres“ - Nisam kriv za sudar sa Milenkom! Arhivirano 2008-01-12 na Wayback Machine-u
- ↑ „Danas“ - Moguća kazna i do osam godina zatvora Arhivirano 2008-05-29 na Wayback Machine-u
- ↑ 7,0 7,1 Blic onlajn: „Pogibija Zablaćanskog: vozač osuđen na godinu dana zatvora“ (28.01.2009)
- Milenko Zablaćanski na sajtu IMDb
