Stevo Todorčević | |
Rođenje | 9. februar , 1955 Ubovića Brdo, opština Mrkonjić Grad |
---|
Stevo Todorčević (Ubovića Brdo, 1955[1]) je srpsko-kanadski matematičar. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Univerziteta u Torontu na odeljenju prirodnih nauka i inženjeringa[2]. Pored toga, ima status starijeg naučnika u francuskom Centre national de la recherche scientifique (CNRS)[3]. Uživa ugled jednog od najboljih srpskih matematičara i vodećeg matematičara u oblasti teorije skupova i matematičke logike na svetu[4].
Todorčević je rođen u selu Ubovića Brdo gde je živeo do drugog razreda osnovne škole i svoje sedme godine. Tada se je preselio sa roditeljima u Banatsko Novo Selo gde je završio osnovnu školu[5]. Zatim je upisao gimnaziju "Uroš Predić" u Pančevu. Svoj talent i afinitet prema matematici nije pokazivao do trećeg razreda Gimnazije. Profesor matematike mu je bila Slavka Mitrović koja ga, uvidevši njegov talent, nije ni propitivala u četvrtom razredu. Po završenoj gimnaziji se upisao na Prirodno-matematički fakultet u Beogradu. Posećivao je predavanja profesora Đure Kurepe za posebno uspešne studente. Magistarsku tezu je radio kod profesora Kurepe 1978. godine. Profesor Kurepa je bio mišljenja da je Stevin rad, koji je priložio kao magistarsku tezu, bio vredan doktorata pa su mu predložili da odbranom magistarske teze i doktorira. Stevo nije prihvatio predlog pa je 1979. godine uradio doktorsku tezu za čije čitanje i ocenu profesor Kurepa nije mogao da nađe nikoga u Jugoslaviji pa se je obratio dvojici profesora iz Engleske. Jedan od njih je bio Keit Devlin koji je Stevi preporučio da ode na predavanja profesora Šelaha o forsingu u Jerusalim. Na početku odbrane doktorske teze, profesor Kurepa je istakao da je Stevo po talentu iznad svih 40 doktoranada kojima je on bio mentor tokom svoje karijere[6].
Todorčević je završio studije matematike na Beogradskom univerzitetu i doktorirao 1979. godine na Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, pod mentorstvom akademika Đure Kurepe.[7]
Bio je rukovodilac jednogodišnjih tematskoh programa na institutu Mittag-Leffler u Stokholmu 2000-2001, Fildsovom institutu u Torontu 2002-2003. i CRM u Barseloni 2003-2004. Kanadska vlada mu je 2004. dodelila zvanje Canada Research Chair na Univerzitetu u Torontu.[2]
Držao je stalne ili vremenski ograničene pozicije na Berkliju, Prinstonu (engl. Institute for Advanced Study), Kolorado univerzitetu u Bolderu i Pariskom univerzitetu (VII), gde i danas drži predavanja.
Član je redakcija četiri međunarodna matematička časopisa. Do sada je objavio sedam monografija (prva je Partition Problems in Topology), od kojih poslednje dve u serijama Progress in Mathematics Birkhauzera i Annals of Mathematics Studies (Princeton University Press), a većinu naučnih radova u matematičkim časopisima: Acta Mathematica, Advances in Applied Mathcmatics, Advances in Mathematics, Annales de l'lnstitut Fourier (Grenoble), Combinatorica, Compositio Mathematica, Journal of the American Mathematical Society, Journal of Functional Analysis, Mathematishe Annalen, Mathematical Proceedings of the Cambridge Philosophical Society, Proceedings of the London Mathematical Society, Transactions of the American Mathematical Society.
Za redovnog člana Srpske akademije nauka izabran je 5. novembra 2009. godine[8], a od 18. novembra 2016. je član Kanadskog kraljevskog društva (Royal Society of Canada), što je ekvivalent nacionalnoj akademiji nauka[9].
Po svojim doprinosima teoriji skupova, akademik Todorčević je vodeći matematičar u svetu. Njegov doprinos je istaknuto vidljiv u kombinatornoj teoriji skupova i vezi ove teorije sa topologijom i analizom. Njegovi radovi su prepoznatljivi po upadljivoj originalnosti i tehničkoj briljantnosti.
Njegov glavni doprinos je u proučavanju S- i L- prostora u topologiji, gde je dokazao značajnu klasifikacijsku teoremu tranzitivnih relacija na prvom neprebrojivom ordinalu. Todorčević je dalje proučio u detalje kompaktne skupove Baire-ove klase 1 funkcija nastavljajući time rad Bourgain-a, Fremlin-a, Talagrand-a i drugih u teoriji Banahovih prostora. Zajedno sa P. Larson-om je završio rad na starom Katetovom (Katetov) problemu metrizacije kompaktnih prostora. U Todorčevićeve najsjajnija nedavna dostignuća (i njegovih saradnika) dolaze doprinosi fon Nojmanovim i Maharamovim problemima, teoriji nerazdvojivih Banahovih prostora, uključujući tu i rešenje starog problema Dejvisa (Davis) i Džonsona (Johnson), rešenje dugo nerešenog problema Lejvera (Laver), te njegov rad na razvoju teorije dualnosti koja povezuje Remzijevu (Ramsey) teoriju konačnosti i topološku dinamiku.[10]
Todorčević je do sada bio mentor devetnaest doktorskih disertacija. Jedan od njegovih doktoranada, Ilijas Farah, je dobio Saksovu nagradu 1997. godine za disertaciju koju je odbranio na Torontskom univerzitetu juna iste godine.[11] Drugi njegov doktorand, Justin Tatch Moore, je dobio nagradu "Young Scholar's Competition" 2006. godine u Beču. Ovo takmičenje je bilo deo proslave stogodišnjice Gedelovog rođenja.[12].
Todorčević je do sada dobio više prestžnih međunarodnih nagrada za svoje doprinose matematici. Među njima su