Vomeronazalni receptor

Vomeronazalni receptor, tip 1
Identifikatori
Simbol Vmron_rcpt_1
Pfam PF03402
InterPro IPR004072

Feromoni su evoluirali kod svih životinjskih redova, da signaliiraju status seksa i dominancije. Oni su odgovorni za stereotipno socijalno i seksualno ponašanje među članovima istih vrsta. Kod sisara, ovi hemijski signali se prvenstveno detektuju posredstvom vomeronazalnog organa (VNO), hemosenzornog organa lociranog u bazi nosne pregrade[1].

VNO je prisutan kod većine amfibija, reptila i neprimatnih sisara, ali je odsutan kod ptica, odraslih tesnonosnih majmuna i čovekolikih majmuna[2]. Aktivna uloga ljudskog VNO u detektovanju feromona se osporava. VNO je prisutan u fetusu, ali je zakržljao ili odsutan kod odraslih osoba. Tri distinktne familije mogućih feromonskih receptora su identifikovane u vomeronazalnom organu (V1R, V2R i V3R). Oni su G protein spregnuti receptori, ali su samo u daljoj vezi sa receptorima glavnog mirisnog sistema, čime se naglašava njihova različita uloga.[1]

V1 receptori dele između 50 i 90% indentiteta sekvenci, ali imaju malo sličnosti sa drugim familijama G protein spregnutih receptora. Postoje indikacije da su daljoj vezi sa T2R receptorima gorkod ukusa i rodopsinu sličnim GPCR receptorima.[3]. Kod pacova, ova familija obuhvata 30-40 gena. Oni su izraženi u apikalnim regionima VNO-a, u neuronima u kojima je izražen Gi2. Sprezanje receptora sa tim proteinom posreduje inozitol trisfosfatnu signalizaciju[1]. Više homologa V1 receptora je nađeno kod ljudi. Većina njih su pseudogeni.[4] Funktionalni receptor je isto tako identifikovan. On je izražen u ljudskom mirisnom sistemu.[5]

Ljudski proteini koji sadrže ovaj domen

[uredi | uredi kod]

VN1R1; VN1R2; VN1R3; VN1R5;

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Pantages E, Dulac C (2000). „A novel family of candidate pheromone receptors in mammals”. Neuron 28 (3): 835–845. DOI:10.1016/S0896-6273(00)00157-4. PMID 11163270. 
  2. ↑ Keverne EB (1999). „The vomeronasal organ”. Science 286 (5440): 716–720. DOI:10.1126/science.286.5440.716. PMID 10531049. 
  3. ↑ Josefsson LG (1999). „Evidence for kinship between diverse G-protein coupled receptors”. Gene 239 (2): 333–340. DOI:10.1016/S0378-1119(99)00392-3. PMID 10548735. 
  4. ↑ Trask BJ, Giorgi D, Friedman C, Rouquier S (2000). „Characterization of nonfunctional V1R-like pheromone receptor sequences in human”. Genome Res. 10 (12): 1979–1985. DOI:10.1101/gr.10.12.1979. PMC 313059. PMID 11116092. 
  5. ↑ Rodriguez I, Greer CA, Mok MY, Mombaerts P (2000). „A putative pheromone receptor gene expressed in human olfactory mucosa”. Nat. Genet. 26 (1): 18–19. DOI:10.1038/79124. PMID 10973240. 

Ovaj artikal sadrži tekst iz javnog vlasništva Pfam i InterPro IPR004072