Антички трагови у атару села указују на давну насељеност овог простора. О томе сведочи и турски попис из 1498. године, који у Бербатову бележи 24 куће (8 самачких и 1 удовичка) и три воденице и са приходом села од 3835 акчи. Уочи ослобођења од Турака селом је господарио Ибрахим-бег. Бербарово и његова околина имали су посебну улогу у току Другог српско-турског рата и борби за ослобођење Ниша. У овом месту, од 26. до 31. децембра 1877. године (по старом календару), био је размештен штаб Шумадијског корпуса српске војске под командом генерала Јована Белимарковића, који је успесима у борби са Турцима на положајима јужно од Ниша, нарочито код Марковог калета и на Горици, дао изузетан допринос коначном ослобођењу града.
У даљем развоју, становништво села је све више са сточарске прелазило на ратарску привреду, а после 1955. године његови житељи се све више оријентишу према градској привреди и Нишу. После 1970. године од Габровачког манастира па путем према Бербатову почела је да се изграђује једна од викенд зона Нишлија. Око осамдесетих година 20. века у овом простору већ је било изграђено двадесетак оваквих објеката.
У насељу Бербатово живи 292 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 50,7 година (50,3 код мушкараца и 51,1 код жена). У насељу има 117 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,25.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.