Густав Крклец

Густав Крклец
Густав Крклец 1969. године
Лични подаци
Датум рођења(1899-06-23)23. јун 1899.
Место рођењаУдбиња, Аустроугарска
Датум смрти30. октобар 1977.(1977-10-30) (78 год.)
Место смртиЗагреб, СФРЈ
Књижевни рад
Најважнија делаЉубав птица
Дарови за безимену

Густав Крклец (Удбиња крај Карловца, 23. јун 1899 — Загреб, 30. октобар 1977) био је југословенски и хрватски књижевник.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Густав Крклец рођен је у месту Удбиња крај Карловца као прво дете у породици Аугуста и Хермине Крклец.[2] Детињство је провео у Марушевцу, у Хрватском загорју, што је оставило трајан траг у његовом поетском опусу. Гимназију је похађао у Вараждину, Загребу и на Сушаку, а у Загребу је студирао филозофију.[1]

У периоду између два рата радио је различитим загребачким редакцијама. Био је уредник Нолита у Београду од 1929 до 1933. године.[1]

Други светски рат затекао га је у Београду где је доживео бомбардовање града. Затим се у септембру 1941. преселио у Земун. У Земуну је радио као државни чиновник и сарађивао у усташком листу “Граничар” све до бомбардовања Земуна, у марту 1944. У том тренутку био је председник Веслачког клуба Земуна.[3] Након тога се са супругом Мирјаном накратко преселио у Сланкамен, а крај рата дочекао је у Самобору. У септембру 1945. године у Загреб је дошла и његова супруга, те је од тада Крклец живео и радио у Загребу све до смрти.[4]

После рата је био дугогодишњи уредник у Накладном заводу Хрватске. Бавио се и новинарством. Од 1951. године је члан ЈАЗУ.[1] Посветио се и писању за децу. Објављивао је песме у часопису за децу Радост за који је био и један од главних оснивача.[4]

Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини поезија. Његово антологијско песништво кратког, непосредног и јасног израза одражава ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао је и есеје, критике, путописе, фељтоне и афоризме. Много је преводио, највише са руског, немачког, али и са словеначког и чешког језика. Посебно се истичу његови преводи Пушкина, Прешерна, Брехта.[5] Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Липњак написао је низ критичких записа и есеја.[5]

Густав Крклец је аутор поетских збирки «Лирика» (1919), «Сребрна цеста» (1921), «Љубав птица» (1926), «Излет у небо» (1928). У време реакције и немачке окупације у стиховима Крклеца појавили су се осећаји безизлаза, бриге за судбину домовине (збирке «Сан под брезом», 1940, «Дарови за безимену», 1942, «Тамница времена», 1944). Победу над нацизмом, и социјално престројавање у ФНРЈ опевао је у циклусу стихова «Жубор живота» (1955).

Људска осећања, родни крај, улога песника у друштву — основне су теме поезије Крклеца, у највећем обиму написане у виду сонета.

Његова поезија за децу садржи хумористичке мотиве (Телеграфске басне, 1952).

Награде

[уреди | уреди извор]

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Лирика (1919)
  • Сребрна цеста (1921)
  • Бескућници (1921)
  • Нове пјесме (1923)
  • Љубав птица (1926)
  • Излет у небо (1928)
  • Сан под брезом (1940)
  • Дарови за безимену (1942)
  • Рањени галеб (1942)
  • Тамница времена (1944)
  • Лица и крајолици (1946)
  • Писма Мартина Липњака из провинције (1956)
  • Телеграфске басне (1952)
  • Ноћно иверје (1960)

Спомен

[уреди | уреди извор]
  • Поводом стогодишњице рођења Густава Крклеца на прочељу куће у Марушевцу у којој је хрватски песник провео детињство. Матица хрватска у Вараждину и Општина Марушевец поставиле су му спомен-плочу.[4]
  • У Вараждинској градској библиотеци налази се и спомен-соба Густава Крклеца

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 401. 
  2. ^ Matica hrvatska: Ernest Fišer: Uz stotu godišnjicu rođenja Gustava Krkleca. Čudnovati dvostruki život Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2012), preuzeto 28. jula 2012.
  3. ^ а б Tko je tko u NDH: Hrvatska 1941.–1945., Minerva. . Zagreb. 1997. pp. 210-211. ISBN 978-953-6377-03-9. 
  4. ^ а б в „Na današnji dan – Umro jugoslovenski književnik i pjesnik Gustav Krklec”. yu-nostalgija.com. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 1. 2. 2022. 
  5. ^ а б „Густав Крклец”. poezijasustine.rs. Приступљено 1. 2. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]