Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Едхем Мулабдић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Едхем Мулабдић (Ашик Гариб) |
Датум рођења | 25. децембар 1862. |
Место рођења | Маглај, Османско царство |
Датум смрти | 29. јануар 1954.91 год.) ( |
Место смрти | Сарајево, Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
Књижевни рад | |
Период | 1891—1954 |
Утицао на | Развој бошњачке просвете, науке и културе (први савремени бошњачки роман) |
Најважнија дела | Зелено бусење Нова времена На обали Босне |
Едхем Мулабдић (Маглај, 25. децембар 1862 — Сарајево, 29. јануар 1954)[1] је бошњачки књижевник, уредник часописа, учитељ те аутор првог савременог бошњачког романа.[2]
Због контаката са вођама НДХ био је изопштен, после Другог светског рата му је суђено, а остао је и без своје пензије. Мулабдић је данас лектирни писац. Манифестација „Мулабдићеви дани културе” у целости је посвећена имену овог књижевника.
Едхем Мулабдић је рођен у Маглају 1862. године. Ту је завршио мектеб и руждију, а након тога запослио се као чиновник.[3] Године 1887, Мулабдић уписује Учитељску школу у Сарајеву и по њеном завршетку одмах добија посао у Брчком (од 1890 до 1891).[3] Одатле бива премештен у Сарајево, где ради као наставник у Дурал-муалимину, муслиманској вероучитељској школи. Иза тога је перфект конвикта Учитељске школе, затим наставник у Шеријатској судској школи, а потом надзорник основне школе. Ускоро бива изабран за народног посланика у Маглају (1923)[3] и на тој дужности остаје све до јануара 1929. године, после чега одлази у пензију. 1923. године постаје један од оснивача, а од 1929. године па све до смрти председник хрватског муслиманскога друштва Народна узданица.[2][4] Заузимао се за приближавање муслимана хрватској националној идеји.[2] Заједно са Сафвет-бегом Башагићем и Османом Нури Хаџићем покреће лист Бехар 1. маја 1900. (уредник листа од 1901. до 1906. године)[5], а 1903. године оснива и друштво Гајрет. Уређивао је и Гајрет (1907).[3]
У свом дугом животу био је пре свега просветитељ, а онда и успешан књижевник. Свој просветитељски рад преноси и на књижевно стваралаштво. Роман Зелено бусење може се сматрати најзначјнијим делом овог аутора, али и првим бошњачки романом.[6] Нова времена је роман мањег значаја, али неоспоран документ за изучавање тог дела историје о ком се у роману говори. Будући да је Мулабдић и први бошњачки новелиста, битно је поменути и збирку новела На обали Босне. Мноштво чланака и дидактичких текстова остало је расуто по часописима које је писац уређивао или имао заслуге у њиховом стварању као сарадник. За време НДХ јављао се у многим часописима.[а] Због контаката са вођама НДХ био је изопштен (екскомунициран), после Другог светског рата му је суђено, а остао је и без своје пензије. Умро је у Сарајеву, 29. јануара 1954. године.
Данас је Мулабдић лектирни писац и помало му се враћа значај који је имао за развој бошњачке културе и просвете. Маглајска манифестација „Мулабдићеви дани културе” у целости је посвећена имену и делу овог значајног књижевника.