Емил Габровиц (Gabrovitz Emil) | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 3. јун 1875. | ||
Место рођења | Будимпешта, Аустроугарска | ||
Датум смрти | 7. јун 1947.72 год.) ( | ||
Место смрти | Будимпешта, Мађарска | ||
Позиција | Одбрана | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1899 – 1901 | Ференцварош | 4 | (0) |
1902 – ? | ФК Пошташ | ||
Репрезентативна каријера | |||
1902 | Мађарска | 1 | 0 |
* Датум актуелизовања: 12. март 2024. |
Емил Габровиц (мађ. Gabrovitz Emil; Будимпешта, 3. јун 1875 — Будимпешта, 7. јун 1947), био је мађарски фудбалер и репрезентативац Мађарске. Он је најраније рођени репрезентативац у историји мађарског фудбала, тако да је био најстарији репрезентативац до смрти 1947. године. Његов брат, Корнел Габровиц, такође је био играч одбране ФТЦ-а. Његов син Габори (Габровиц) Емил је био вишеструки шампион Мађарске у тенису.[1]
Међу спортовима типичним за крај 19. века интересовали су га фудбал, атлетика, веслање, пливање и бициклизам. Био је један од оснивача фудбалског тима ФТЦ.[2] Појавио се у тиму 4 пута у првенству 1901. године. Играо је и у међународној утакмици за Ференцварош. Био је први играч Ференцвароша који је постигао аутогол.[3] Након што се запослио у пошти,[4] био је приморан да се придружи њиховом удружењу. Тако се 12. октобра 1902. као играч Пошташа СЕ појавио у првој званичној утакмици мађарске репрезентације као леви бек у Бечу, против Аустрије.[5][6]