Жарко | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1336. |
Породица | |
Потомство | Мркша Жарковић |
Родитељи | Мркша |
Наследник | Балша I |
Жарко (око 1336[1]—пре 1371) је био српски властелин из средине XIV века, који је после смрти цара Душана јавља као господар Зете.
Он се око 1356. године оженио Теодором Дејановић[2], ћерком деспота Дејана и Теодоре Немањић, полусестре српског цара Стефана и сестре деспота и цара Симеона, са којом је, око 1363. године, добио сина Мркшу.
Жарко се у изворима јавља 1356. године, када је запленио робу неким дубровачким трговцима, недалеко од Светог Срђа код Скадра[3]. Самом Зетом је у то доба управљала Душанова удовица Јелена, али се она у то доба налазила у Серу[3], тако да је Жарко највероватније искористио њено одсуство да преузме власт у Зети. Већ у јуну идуће године, он је постао грађанин Млетачке републике и том приликом је означен као барон господина рашког краља, који управља у крајевима Зете, Бојане и тамошњег приморја[3]. Међутим, врло брзо после тога Жарко умире или губи власт над Зетом, а већ 1360. године, као господари Скадра јављају се Балша I и његови синови, Страцимир, Ђурађ I и Балша II[4].
После Жаркове смрти, његова удовица Теодора се преудала за Ђурђа I Балшића, а његов син Мркша се 1391. године оженио Руђином Балшић, ћерком Балше II и од 1396. године је управљао облашћу око Валоне и Канине.