Моклиште

Моклиште
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаБела Паланка
Становништво
 — 2022.Пад 250
Географске карактеристике
Координате43° 15′ 15″ С; 22° 17′ 16″ И / 43.254166° С; 22.287833° И / 43.254166; 22.287833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина448 m
Моклиште на карти Србије
Моклиште
Моклиште
Моклиште на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаPI

Моклиште је насеље у Србији у општини Бела Паланка у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 492 становника (према попису из 1991. било је 704 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

Први помен Моклишта је из 1448. године. Већ тада је Моклиште било једно од најразвијенијих села Белопаланачке котлине: 60 домаћинстава и 6 неожењених домаћина, који су давали приход од 5672 акче. У 16. веку Моклиште је важило за развијено сточарско насеље, са посебно развијеним овчарством. Према османском попису данака из 1576/1577. године, Моклиште је имало три домаћинства са више од 25 оваца.[1] Због развијеног сточарства, Моклиште је спадало у села која су као данак давала по 1 овцу на 25 грла као порез.[2] Из 16. века потиче и латинско црквиште Св. Вазнесења (Спасовица).[3]

Српска основна мушка школа у месту ради од 1868. године.[4] Године 1889-1892. у селу ради учитељ Недељко Југовић, који је завршио Учитељску школу и има учитељски испит. Димитрије Мишић предаје 1893. године у моклишкој школи. Димитрије Мијалковић је од 1893. године једини учитељ, за сва четири разреда народне школе у Моклишту. Исте 1903. године помиње се у месту и трећи по реду учитељ Витомир Јестровић. Отишао је 1895. године из Моклишта у Брзан, учитељ Виктор Јелисијевић. Учитељ у школи је 1896-1899. године био Коста Николић. Учитељ моклишки је 1903. године сам израдио наставна срества рачунаљку и словарицу. Тада је у народној школи учитељ Јован Бошковић (1903-1908), приправник са завршеном Учитељском школом.[5] Учитељ Бошковић се у међувремену оженио па је 1908. године са супругом, такође учитељицом Милевом, прешао у село Ливадицу. То је 1908. године четвороразредна школа, са две учитељске снаге. У њу су прешли по молби те године учитељи супружници Петровићи, Недељко и Наталија. Следеће 1909. године раде у Моклишту учитељи супружници Поповићи, Милан и Надежда. У Краљевини СХС се наставља пракса сталног премештања учитеља. Године 1920. отишао је из села учитељ Станимир Ђокић. А 1921. године постављен је за новог учитеља Душан М. Стојановић из тог места.

Године 1901. у Пиротском округу, Белопаланачком срезу, општини Моклишкој су насеља: Моклиште (као седиште), Букуровац, Дол, Доњи Рињ и Клење.[6] Када су спроведени скупштински избори 1903. године у Моклишту је било гласачко место са околне општине: Љубатовачку, Врандолску и Мирановачку.[7]

Моклиште је добило своју кредитну задругу после 1900. године (Моклишка земљорадничка кредитна задруга). Задруга се угасила већ 1906. године.[8] Да би се заштитило од трговачке експлоатације и зеленаштва, до 1930. године је Моклиште основало сопствену земљорадничку набавно-продајну задругу.[8]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Моклиште живи 234 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 58,5 година (57,7 код мушкараца и 59,5 код жена). У насељу има 123 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,03.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[9]
Година Становника
1948. 2.200
1953. 2.132
1961. 1.720
1971. 1.374
1981. 1.024
1991. 704 704
2002. 492 498
2011. 398
2022. 250
Етнички састав према попису из 2002.‍[10]
Срби
  
 485 98,57%
Роми
  
 3 0,60%
Хрвати
  
 1 0,20%
непознато
  
 2 0,40%


Становништво према полу и старости[11]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 18
  
  
 24
75—79 19
  
  
 39
70—74 33
  
  
 36
65—69 33
  
  
 30
60—64 37
  
  
 26
55—59 12
  
  
 19
50—54 14
  
  
 14
45—49 13
  
  
 11
40—44 10
  
  
 4
35—39 13
  
  
 9
30—34 16
  
  
 5
25—29 5
  
  
 4
20—24 7
  
  
 3
15—19 3
  
  
 4
10—14 9
  
  
 8
5—9 4
  
  
 3
0—4 5
  
  
 2
Просек : 55,3 61,0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 341 365 389 386 361 286 227
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 71 104 25 10 6 9 2 0 0 0 2,17
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 233 40 155 35 3 0
Женски 228 9 150 65 4 0
УКУПНО 461 49 305 100 7 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 68 6 0 0 32
Женски 22 2 0 0 15
УКУПНО 90 8 0 0 47
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 7 4 0 3
Женски 0 0 2 0 0
УКУПНО 1 7 6 0 3
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 1 3 1 1
Женски 0 0 0 2 1
УКУПНО 1 1 3 3 2
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 6 0 0 2
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 6 0 0 2

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Костић, Михајло (2007). Белопаланачка котлина. Градови и насеља. Београд: Географски институт "Јован Цвијић". стр. 138. 
  2. ^ Стойков, Р. (1960). „Селищни имена в западната половина на България през XVI век”. Езиковедско-етнографски изследвания в памет на академик Стоян Романски: 444. 
  3. ^ Костић, Михајло (1970). Белопаланачка котлина. Градови и насеља. Београд: Географски институт "Јован Цвијић". стр. 28. 
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1900. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1903. године
  6. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  7. ^ "Пилицијски гласник", Београд 1903. године
  8. ^ а б Костић, Михајло (2007). Белопаланачка котлина. Градови и насеља. Београд: Географски институт "Јован Цвијић". стр. 50. 
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]