Наргиз Закирова

Наргиз Закирова
Наргиз на концерту у Самари јануара 2014.
Лични подаци
Пуно имеНаргиз Пулатовна Закирова
Датум рођења(1970-10-06)6. октобар 1970. (54 год.)
Место рођењаТашкент, Совјетски Савез
ПребивалиштеМосква (Русија)
ДржављанствоУзбекистан
Русија
Религијајудаизам
Занимањепевачица, музичар
Музички рад
Активни период1984−до данас
Жанрпоп-рок
Инструментивокал (контраалт)
Остало
Повезани чланциМаксим Фадејев
Веб-сајтhttp://www.nargiz.com/

Наргиз Пулатовна Закирова (рус. Наргиз Пулатовна Закирова, узб. Nargiz Po'latovna Zokirova; Ташкент, 6. октобар 1970) руска је поп и рок певачица узбечког порекла.

Популарност је стекла учешћем у другој сезони музичког талент такмичења Голос 2013. у којем је освојила друго место. Године 2015. проглашена је за најбољу певачицу године у Русији, те за најбољег рок извођача. Живи и ради у Москви.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Наргиз Закирова родила се 6. октобра 1970. године у престоници тадашње Узбечке Совјетске Републике Ташкенту у познатој музичкој породици.[1] Њена мајка Лујза Каримовна била је популарна интерпретаторка узбечких народних песама током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, заслужна уметница Узбечке ССР (од 1968), док је њен отац Пулат Сионович Мордухајев (иначе бухарски Јевреј) свирао бубњеве у групи којом је руководио њен ујак Батир Закиров.[2] Њен деда Карим Закиров (1912−1977) био је оперски певач и заслужни уметник Узбечке ССР, а музиком се бавила и њена бака Шоиста Саидова која је певала као солиста у Ташкентском музичко-драмском позоришу (такође заслужна уметница Узбечке ССР).

С обзиром да је одрасла у музичкој породици Наргиз се почела бавити музиком у најранијем детињству. На сцени се први пут појавила са свега 4 године, док је као петнаестогодишња тинејџерка 1986. учестовала на фестивалу у Јурмали где је са песмом Помни меня (Запамти ме) освојила награду публике.[3][4] Године 1995. са родитељима и кћерком емигрирала је из Узбекистана у Сједињене Државе где је током прве године боравка у Њујорку радила разне послове, од продавачице у супермаркету до раднице у тату салону. Паралелно са свакодневним пословима за хонорар је наступала у мање познатим бендовима као главни вокал. Године 2001. снимила је албум са етно песмама Золотая клетка (Златни кавез), али без неког запаженијег успеха.

Учестовала је на кастингу за премијерно издање музичког ријалитија Голос 2012. од ког је одустала (иако је прошла у главни део такмичења) због болести оца (њен отац Пулат преминуо је у априлу наредне године).[5][6] Након повратка у Москву пријављује се за другу сезону Голоса учешћем у ком је скренула на себе пажњу руске музичке јавности и публике.[7] Након учешће у Голосу где је освојила друго место у финалној емисији одржаној 27. децембра 2013. године почиње сарадњу са чувеним руским продуцентом Максимом Фадејевим.[8][9][10] Дебитантски сингл Я не твоя война (Ја нисам твој рат) који је објавила 3. јула 2014. наишао је на одличан пријем код публике. Званичан видео спот за песму премијерно је приказан у октобру исте године, а снимила га је са својим супругом Филипом Балцаном.[11]

У јулу 2014. освојила је гран при међународног музичког фестивала „Беле ноћи Санкт Петерсбурга” на којем је по први пут званично наступила као представница Русије.[12][13]

Други сингл објављен почетком фебруара 2015. под називом Ты моя нежность (Ти си моја нежност) наишао је на више него одличне реакције публике и донео јој је једну од најпрестижнијих музичких награда у Русији „Златни грамофон”.[14]

Трећи сингл под називом Я не верю тебе! (Не верујем ти!) објављује 15. децембра 2015, а потом је уследио и сингл Беги (Бежи) објављен 17. маја 2016. године. Њен дебитантски албум Шум сердца (Откуцаји срца) са 15 композиција (укључујући и сва четири сингла) званично би требало да буде објављен 7. октобра 2016. годне.

Има троје деце, кћерке Сабину и Лејлу и сина Ауеља. Тренутно живи и ради у Москви.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Вся творческая семья Закировых гордится выступлением Наргиз Закировой на российском телепроекте «Голос»”. Mezon.Uz. 29 сентября 2013. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 18. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ „Батыр Закиров”. Музыкальное обозрение. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 22. 11. 2013. 
  3. ^ „Резник: Татуированная Наргиз Закирова из шоу «Голос» начинала с моих песен”. Piter.TV. 24 октября 2013. Приступљено 18. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ „Участница проекта «Голос» Наргиз Закирова: Справиться с депрессиями мне помог муж”. Комсомольская правда. 13 ноября 2013. Приступљено 4. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ „Наргиз Закирова: «Появление перед зрителями для меня всегда праздник!»”. Mezon.Uz. 8 ноября 2013. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 18. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ „Прощай, Пулат Мордухаев!” (PDF). The Bukharian Times (586): 42—43. 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 10. 2013. г. Приступљено 02. 09. 2016. 
  7. ^ „Наргиз Закирова: «Ради «Голоса» я отказалась от телешоу в Америке»”. Комсомольская правда. 1 октября 2013. Приступљено 27. 09. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. ^ „Наргиз Закирова: «Сначала я влюбилась в его голос, а потом и в него самого...»”. 1tv.ru. 18 ноября 2013. Архивирано из оригинала 06. 12. 2014. г. Приступљено 18. 11. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ „Финалистами «Голоса» стали Волчков, Кузнецова, Гуралиа и Закирова”. Комсомольская правда. 20 декабря 2013. Приступљено 21. 12. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  10. ^ „Наргиз Закирова про "Голос": Я не выиграла, я победила!”. Piter.tv. 6 февраля 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ „Наргиз Закирова сняла в своём клипе мужа”. Woman.ru. 9. 10. 2014. Архивирано из оригинала 06. 04. 2020. г. Приступљено 8. 02. 2015. 
  12. ^ „Россия получила Гран-При на музыкальном фестивале «Белые ночи Санкт-Петербурга»”. ИТАР ТАСС. 13 июля 2014. Приступљено 13. 07. 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ „Наргиз Закирова получила Гран-при фестиваля в Санкт-Петербурге”. 12news.uz. Архивирано из оригинала 16. 07. 2014. г. Приступљено 13. 07. 2014. 
  14. ^ Кузьмина, Юлия (7 октября 2015). „Жизнь без «Голоса»”. Вечерняя Москва. Архивирано из оригинала 19. 01. 2016. г. Приступљено 26. 01. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Наргиз Закирова на Викимедијиној остави.