Ратомир Тврдић

Ратомир Тврдић
Лични подаци
Пуно име Ратомир Тврдић
Надимак Рато
Датум рођења (1943-09-14)14. септембар 1943.
Место рођења Сплит, СФРЈ
Датум смрти 20. август 2024.(2024-08-20) (80 год.)
Место смрти Сплит, Хрватска
Држављанство СФРЈ
Висина 1.85 m
Информације о каријери
Проф. каријера 1960—1977
Позиција Бек
Јуниорска каријера
Марјан Сплит
Сениорска каријера
Године Клуб
1960—1977 Југопластика Сплит
Репрезентативна каријера
1965—1975 СФР Југославија (138 утакмица)
Награде
Медаље
Кошарка
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место Уругвај 1967. Југославија
Златна медаља — прво место Југославија 1970. Југославија
Сребрна медаља — друго место Порторико 1974. Југославија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место Италија 1969. Југославија
Златна медаља — прво место Шпанија 1973. Југославија
Златна медаља — прво место Југославија 1975. Југославија
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место Тунис 1967. Југославија

Ратомир „Рато” Тврдић (Сплит, 14. септембар 1943 — Сплит, 20. август 2024) био је југословенски и хрватски кошаркаш.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

КК Сплит је, повратком Бранка Радовића, 1960. године стрпљиво почео да гради свој пут ка врху југословенске кошарке. Прво је, 1963, изборен пласман у највиши ранг такмичења, да би се, уз помоћ моћног спонзора (по којем је, 1967. године, добио име Југопластика), већ почетком 70-их клуб профилисао у једног од најзначајнијих чинилаца у југословенској лиги. Спиритус мовенс сплитског тима је, током свих тих година, био управо Ратомир Рато Тврдић.[1]

Југопластика је, за његовог времена, освојила сљедеће трофеје:

Поред освојених трофеја, Тврдићева Југопластика је, у неколико наврата, у различитим такмичењима, освајала друго мјесто:

Након освајања троструке круне, Рато се, 3. маја 1977, опростио од активног играња. У његову част је уприличен сусрет између Југопластике и репрезентације Европе.[2]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Тврдић је дебитовао за репрезентацију 2. децембра 1965. године, а на свом првом великом такмичењу (Мундобаскет 1967) освојио је сребрну медаљу. Исте године је са Југославијом наступао на још два турнира. Са Медитеранских игара се вратио окићен златом, док се на Еуробаскету у Финској, са 3,9 поена по утакмици, уклопио у сивило свог тима, који је освојио девето мјесто.[3]

Изостао је са списка путника за Олимпијске игре у Мексико Ситију (1968), али то није значило да је његова репрезентативна каријера завршена. Напротив. На Еуробаскету у Италији (1969) је, са 7,4 поена по утакмици, дао значајан допринос освајању сребрне медаље.[4]

На Мундобаскету у Југославији (1970), на ком је домаћин освојио прву златну медаљу у својој историји, Тврдић је, као стартер, постизао 5,8 поена по утакмици.

Очекивало се да ће Југословени, на крилима свјетског тријумфа, 1971. године напасти и европску круну, али је сплитски трио (Тврдић, Сканси, Шолман), из неутврђених разлога, одбио позив селектора Жеравице, па су се видно ослабљени плави на Еуробаскету у Западној Њемачкој морали задовољити још једним сребром.[5] Опет су Совјети били прејаки. Одбијање позива је, у то вријеме, представљало прворазредни скандал, али су се страсти убрзо стишале, па је Тврдић био на списку за Олимпијске игре у Минхену (1972). Пораз од Порторика, чији су играчи били допинговани, распршио је снове плавих да могу до медаље. Остварено пето мјесто је оцијењено као неуспјех. Тврдић је на свом једином олимпијском турниру просјечно постизао 7,1 поен по утакмици.

Прилику за поправни испит, југословенски кошаркаши нијесу пропустили. На Еуробаскету у Шпанији (1973) је освојена златна медаља, а Тврдић је, као капетан, доприносио са 7,9 поена по утакмици.[6]

Наредне године је освојена сребрна медаља на Мундобаскету у Порторику (1974). Тврдић је имао значајно умањену минутажу. Долазак млађих и спремнијих играча је свео његову улогу на 4,8 поена по утакмици.

Посљедњи велики турнир на ком је учествовао био је Еуробаскет у Југославији (1975). Освојена је још једна златна медаља, а Рато, сходно договору са селектором Новоселом, није одиграо нити један минут. Био је присутан искључиво као капетан и морална подршка.[7]

Пост-играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Рато Тврдић је, након завршетка играчке каријере, остао чврсто повезан са Југопластиком, у којој је обављао више функција. Након распада Југославије, неко вријеме је био и спортски директор тима.[8] Од 2015. био је предсједник ветерана Југопластике.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Kaleidoskop Gradske knjižnice Marka Marulića // Mladen Cukrov - Splitska košarka slavi 50 godina svog prvoligaša, čuvene Jugoplastike[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2014. г. Приступљено 18. 06. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Zaslužio sam koju suzu sjete
  3. ^ Ratimir Tvrdic | European Championship for Men (1967) | FIBA Europe
  4. ^ Ratimir Tvrdic | European Championship for Men (1969) | FIBA Europe
  5. ^ B92 >> Evropsko prvenstvo u košarci 2005
  6. ^ Ratimir Tvrdic | European Championship for Men (1973) | FIBA Europe
  7. ^ B92 >> Evropsko prvenstvo u košarci 2005
  8. ^ Rato Tvrdiæ za B92:Goodyear liga mora u Evropu, inače... - B92.net
  9. ^ Yugopapir: Tri košarkaška asa, tri rođena brata - Dražen, Lovro i Rato Tvrdić! (1972)
  10. ^ All-Star History | FIBA Europe
  11. ^ Mi Tvrdići: susret s legendama "žutih" > Slobodna Dalmacija

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]