Теодора Косара

Теодора Косара
Теодора Косара у посети Јовану Владимиру у тамници у Преспи око 990. г.
Лични подаци
Место рођењаБугарско царство
Место смртиманастир Свете Марије Крајунске, Дукља
Гробманастир Свете Марије Крајунске
Породица
СупружникЈован Владимир
РодитељиСамуило
Косара Бугарска
ДинастијаКометопули
кнегиња Дукље
Период1000—1016.

Теодора Косара (крај 10. века — прва половина 11. века) била је ћерка јужнословенског, односно бугарског цара Самуила и супруга српског кнеза Јована Владимира, који је почетком 11. века владао у Дукљи. Након смрти мужа, замонашила се и узела име Марија.[1][2][3]

Време и место њеног рођења нису познати. Претпоставља се да је умрла у својим тридесетим годинама, а сахрањена је у манастиру Свете Марије Крајинске.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Теодора Косара је била ћерка бугарског цара Самуила и краљице Агате. Косарина мајка је била пореклом Гркиња, кћерка Јована Хрисилија, Теодориног деде, заповедника града Драча. Датум, ни место рођења Теодоре Косаре није познато. Имала је сестру Мирославу и брата Радомира.

Теодора Косара је одрасла у двору свога оца, на обали Преспанског језера. Снажна црквена култура и патријархално васпитање је на њу имало великог утицаја. У то време се стварала, ширила и јачала нова држава која би, по замисли њеног оца, требало да обухвати српске и бугарске земље и да их споји у једну државну целину. Самим тим, блиске су јој биле крваве борбе и победоносне битке које је водио њен отац, али с друге стране и братоубиство које је он извршио како би дошао на престо.

Године 998, Самуило покреће поход против дукљанског кнеза Јована Владимира и успева да га зароби. Јован је одведен у двор у Преспи где је бачен у тамницу. Теодора је, према обичају, повремено силазила у тамницу, заједно са својим дворкињама и обилазила заробљенике, да им укаже милости, да нахрани гладне и напоји жедне. Тако је упознала Јована Владимира, заљубила се у њега и затим, уз Самуилову сагласност, удала за дукљанског кнеза. У време удаје, Теодора је могла имати између 16 и 18 година, тако да се на основу тога, у изворима наводи да је рођена у време пропадања Симеунове државе, а пре настанка државе њеног оца Самуила.

Тим браком је постигнут дипломатски савез, а Самуило је, уз остале дарове, повратио зету осим целе његове пређашње кнежевине и целу драчку област. Теодора Косара је, заједно са својим супругом, отишла да живи у њихову државу. Њихов двор је био у околини данашњег Елбасана, у близини манастира Св. Јована Владимира, кога Албанци зову Шин-Јон. Тај двор је направљен посебно за брачни живот са Теодором, будући да је пре тога, до сукоба са њеним оцем, Владимир имао свој двор у Зети.

Након што је Теодори Косари преминуо отац, затим јој је брат Радомир убијен како би њен стриц Владислав дошао на престо, недуго након тога је убијен и њен супруг, Владимир.

Летопис попа Дукљанина наводи Теодорину тугу због мужевљеве смрти:

Владимирове мошти пренете су у манастир Свете Марије Крајунске на падинама црногорске планине Румије, где су сахрањене са почастима. Према летопису Дукљаниновом, Теодора Косара се након Владимирове смрти замонашила, узела име Марија, и до краја живота живела побожно, у складу са пређашњим смерним и тихим животом. Умрла је у истој цркви у којој је Владимир сахрањен, те је ту и сахрањена, крај ногу свога мужа.

Према наводима неких историчара, Косара и Владимир су имали ћерку која је касније постала жена кнеза Војислава. Њено име се не зна.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Новаковић 1893.
  2. ^ Пириватрић 2018, стр. 13–41.
  3. ^ Митић 2018, стр. 199–214.

Извори и литература

[уреди | уреди извор]
Извори
Литература