Кристофер Нолан (1970) британско-амерички је филмски редитељ, продуцент и сценариста.
Његов филмски редитељски деби био је нео-ноар крими трилер Following (1998) који је направљен са скромним буџетом од 6.000 долара.[1][3] Две године касније режирао је психолошки трилер Мементо (2000) у којем је Гај Пирс играо човека који пати од антероградне амнезије (краткотрајног губитка памћења), док трага за убицама своје жене.[4] Слично његовом дебитантском играном филму, имао је нелинеарну наративну структуру и био је његов пробој филм.[5] Критичари су хвалили филм и био је изненађујући комерцијални успех.[6] Нолан је за филм добио прву номинацију за награду Удружења америчких режисера за најбољу режију – играни филм, а за писање сценарија номинован је за Оскара за најбољи оригинални сценарио.[7][8] Затим је режирао римејк мистериозне трилера Несаница (2002) у којем су глумили Ал Паћино, Робин Вилијамс и Хилари Свонк.[9] То је био његов први филм за Warner Bros. и остварио је критички и комерцијални успех.[10][11]
Године 2005. Нолан је режирао суперхеројски филм о постанку суперхероја Бетмена за компанију Warner Bros, Бетмен почиње, у којем је главну улогу тумачио Кристијан Бејл.[12] Следеће године режирао је психолошки трилер Престиж (2006) у којем су Бејл и Хју Џекман играли илузионисте ривале из 19. века.[13] Његов следећи филм био је наставак филма Бетмен почиње, Мрачни витез, у којем је Бејл поновио своју улогу Бетмена насупрот Хиту Леџеру као Џокеру. Филм је глобално зарадио преко милијарду долара, и имао је највећи приход у 2008. години.[14] Имао је осам номинација на 81. додели Оскара, а Нолан је тада остварио и другу номинацију на додели награда Удружења америчких режисера.[15][16] Године 2010. режирао је акциони филм Почетак са Леонардом Дикаприом у главној улози у којој тумачи лик лопова који предводи тим који краде информације улазећи у нечију подсвест.[17] Добио је номинације за најбољи филм на додели Оскара, БАФТА и Златног глобуса; сам Нолан је добио трећу номинацију на наградама Удружења америчких режисера.[18][19][20]
Две године касније, режирао је Успон Мрачног Витеза (2012), који је зарадио у свету на благајнама од преко милијарду долара.[21] Након тога је продуцирао суперхеројски филм Зака Снајдера Човек од челика (2013) и режирао научнофантастични филм Међузвездани (2014), у којем су глумили Метју Меконахи, Ен Хетавеј и Џесика Честејн. Филм је освојионаграду Сатурн за најбољи научнофантастични филм.[22]
Нолан је 2017. режирао хваљени ратни филм Дункирк, за који је добио прву номинацију за Оскара за најбољу режију.[23] Три године касније режирао је научнофантастични филм Тенет (2020).[24] Његов следећи филм је био Опенхајмер, биографски филм о Џеј Роберту Опенхајмеру, са Килијаном Марфијем у главној улози, који је објављен у биоскопима 2023. године.[25]
Година | Наслов | Режисер | Сценариста | Продуцент | Ref(s) |
---|---|---|---|---|---|
1998 | Праћење | Да | Да | Да | [26] |
2000 | Mементо | Да | Да | Не | [26][27][28] |
2002 | Несаница | Да | Не | Не | [26][27] |
2005 | Бетмен почиње | Да | Да | Не | [26][27] |
2006 | Престиж | Да | Да | Да | [26][27] |
2008 | Мрачни Витез | Да | Да | Да | [26][27] |
2010 | Почетак | Да | Да | Да | [26][27] |
2012 | Успон Мрачног Витеза | Да | Да | Да | [26][27] |
2013 | Човек од челика | Не | Прича | Да | [26] |
2014 | Виртуелна свест | Не | Не | Извршни | [26][27] |
2014 | Међузвездани | Да | Да | Да | [26][27] |
2016 | Бетмен против Супермена: Зора праведника | Не | Не | Извршни | [26][27] |
2017 | Денкерк | Да | Да | Да | [26][27] |
2017 | Лига правде | Не | Не | Извршни | [26][27] |
2020 | Тенет | Да | Да | Да | [10][29] |
2021 | Лига правде Зака Снајдера | Не | Не | Извршни | [30] |
2023 | Опенхајмер | Да | Да | Да | [31] |
Година | Наслов | Режисер | Сценариста | Продуцент | Notes | Ref(s) |
---|---|---|---|---|---|---|
1990 | Tarantella | Да | Да | Да | Без званичне дистрибуције, доступан на Media Burn Independent Video Archive | [26][32] |
1996 | Larceny | Да | Да | Да | Без званичне дистрибуције | [26][27] |
1997 | Doodlebug | Да | Да | Да | Такође монтажер и директор фотографија | [26] |
2015 | Quay | Да | Не | Да | Такође монтажер, директор фотографија и композитор Кратки документарни филм |
[26] |
2019 | The Doll's Breath | Не | Не | Извршни | Кратки играни филм | [33] |
Година | Наслов | Ref(s) |
---|---|---|
2011 | Ове невероватне сенке | [27] |
2012 | Раме уз раме | [26][27] |
2016 | Cinema Futures | [34] |
2018 | Прича о научној фантастици Џејмса Камерона | [35] |
2019 | Прављење таласа: Уметност филмског звука | [36] |