Beta-2 adrenergički receptor (β2 adrenoreceptor), takođe poznat kao ADRB2, je beta-adrenergički receptor.[3]
ADRB2 gen ne sadrži introne. Razne polimorfne forme, tačke mutacija, i/ili umanjeno izražavanje ovog gena su vezani sa noćnom astmom, gojaznošću i tip 2 dijabetesom.[4]
3D kristalografska struktura β2-adrenergičkog receptora je bila određena (2R4R, 2R4S, 2RH1).[5][1][2]
Ovaj receptor je direktno vezan sa jednim od njegovih ultimatnih efektora, klasom C L-tip kalcijumskim kanalom CaV1.2. Ovaj receptor-kanal kompleks je spregnut sa Gs G proteinom, koji aktivira adenilil ciklazu, katalizujući formaciju cikličnog adenozin monofosfata (cAMP), koji onda aktivira proteinsku kinazu A, i kontra-balansira fosfatazu PP2A. Kompozicija signalnog kompleksa omogućava mehanizam koji proizvodi specifičnu i brzu signalizaciju. Biofizički i molekularni model sa dva stanja je bio predložen da bi se objasnila pH i REDOX senzitivnost ovog i drugih GPCR receptora.[6]
Za beta-2 adrenergički receptor je takođe bilo utvrđeno da se spreže sa Gi. Moguće je da se time stvara mehanizam kojim je respons na ligande visoko lokalizovan unutar ćelija. U kontrastu s tim, Beta-1 adrenergički receptori se sprežu samo sa Gs, i njihova stimulacija rezultuje u difuznijem ćelijskom odzivu.[7] Postoje indikacije da je ovo posredovano cAMP indukovanom PKA fosforilacijom receptora.[8]