Calophasia platyptera

Calophasia platyptera
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. platyptera
Биномно име
Calophasia platyptera
(Esper 1788)

Calophasia platyptera (Esper 1788) је врста ноћног лептира (мољца) из породице Noctuidae.[1]

Распрострањење и станиште

[уреди | уреди извор]

C. platyptera је распрострањена у Европи (изузев северних делова), на Блиском истоку, у Мароку, Алжиру и Тунису.[2] У Србији је ретка врста, до 2022. године забележена је на свега 6 УТМ поља 10x10 км.[3] Може се срести на стаништима са мало влаге, као што су сунчане стазе, мочваре, каменита станишта, итд.[4]

Предња крила су углавном пепељасте боје и имају не баш јасну плаво-сиву, браон-сиву или тамно сиву пругу. Задња крила су беличаста са смеђим нијансама, на спољној ивици имају ресе. C. platyptera има карактеристичан чуперак на глави и абдомену. Глава и габдомен су исте боје као и предња крила, док је стомак светлији као и задња крила. Карактеристични су чуперци на глави и грудима.[5][6] Распон крила је од 24 до 32 mm. Обично има две генерације годишње, али у топлијим јужним крајевима може имати и трећу. Лептир лети од априла до јуна у првој генерацији и између јула и августа у другој. Евентуална трећа генерација се развија између августа и септембра. Гусенице имају сиво-белу основну боју тела са жутим и црним уздужним сегментима и бочним црним тачкама. Гусеница је полифагна - храни се различитим биљкама из родова Linaria и Antirrhinum. Презимљава у стадијуму лутке.[4][5]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „PESI portal - Calophasia platyptera (Esper, 1788)”. www.eu-nomen.eu. Приступљено 2022-01-06. 
  2. ^ „Calophasia platyptera (Esper, 1788) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2022-01-06. 
  3. ^ „Calophasia platyptera | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2022-01-06. 
  4. ^ а б „European Lepidoptera and their ecology: Calophasia platyptera”. www.pyrgus.de. Приступљено 2022-01-06. 
  5. ^ а б „Calophasia platyptera”. gdoremi.altervista.org. Приступљено 2022-01-06. 
  6. ^ „Galerija | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2022-01-06. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]