FSH-receptor

Struktura interakcije FSH i FSH-receptora
PDB prikaz baziran na 1xwd​.
Dostupne strukture
1xwd
Identifikatori
Simboli FSHR; FSHRO; LGR1; MGC141667; MGC141668; ODG1
Vanjski ID OMIM136435 MGI95583 HomoloGene117 IUPHAR: FSH GeneCards: FSHR Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 2492 14309
Ensembl ENSG00000170820 ENSMUSG00000032937
UniProt P23945 P35378
RefSeq (mRNA) NM_000145 NM_013523
RefSeq (protein) NP_000136 NP_038551
Lokacija (UCSC) Chr 2:
49.04 - 49.24 Mb
Chr 17:
88.89 - 89.11 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Folikulostimulišući hormonski receptor ili FSH-receptor (FSHR) je transmembranski receptor koji interaguje sa Folikulostimulišućim hormonom (FSH). On je G protein-spregnuti receptor (GPCR). Njegova aktivacija je neophodna za FSH hormonsko funkcionisanje. FSHR receptori su nađeni u jajnicima, testisima, i uterusu.

FSHR gen se nalazi na hromozomu 2 p21 kod čoveka. FSHR genska sekvenca se sastoji od oko 2,080 nukleotida.[1]

Struktura receptora

[уреди | уреди извор]
Struktura G protein-spregnutog receptora kao što je FSHR sa sedam transmembranskih α-heliksa

FSHR se sastoji od 695 aminokiselina, i ima molekulsku masu od oko 76 kDa.[1] Poput drugih GPCR receptora, FSH-receptor poseduje sedam domena (transmembranskih heliksa), svaki od kojih premoštava membranu.

  • Ekstracelularni domen receptora je glikoziliran.
  • Transmembranski domen sadrži dva visoko očuvana cisteinska ostatka koji formiraju disulfidnu vezs čime se stabilizuje struktura receptora. Visoko konzervirani Asp-Arg-Tyr triplet je prisutan i verovatno učestvuje u prenosu signala.
  • C-terminalni domen je intraćelijski i kratak. On bogat u ostacima serina i treonina koji služe kao moguća mesta za fosforilaciju.
  1. ^ а б Simoni M, Gromoll J, Nieschlag E (1997). „The follicle-stimulating hormone receptor: biochemistry, molecular biology, physiology, and pathophysiology”. Endocr. Rev. 18 (6): 739—73. PMID 9408742. doi:10.1210/er.18.6.739. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]