Heliothis peltigera

Heliothis peltigera
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Lepidoptera
Натпородица: Noctuoidea
Породица: Noctuidae
Род: Heliothis
Врста:
H. peltigera
Биномно име
Heliothis peltigera
Синоними
Списак
  • Peltothis peltigera
  • Noctua peltigera Denis & Schiffermuller 1775
  • Heliothis alphea (Cramer, 1780)
  • Phalaena alphea Cramer, 1780
  • Heliothis charmione (Stoll, 1790)
  • Phalaena charmione Stoll, 1790
  • Heliothis florentina (Esper, 1788)
  • Phalaena florentina Esper, 1788
  • Heliothis insulata (Navas, 1924)
  • Chloridea insulata Navas, 1924
  • Heliothis straminea (Donovan, 1793)
  • Phalaena straminea Donovan, 1793
  • Phalaena scutigera Borkhausen, 1792
  • Heliothis barbara (Fabricius ,1794)
  • Heliothis guidellii Constantini,1922

Heliothis peltigera је врста ноћног лептира (мољца) из породице совица (лат. Noctuidae).[1]

Распрострањење и станиште

[уреди | уреди извор]

Врста је нативна за субтропска и медитеранска подручја Европе, Африке и Азије. Током летњих месеци мигрира северно. Насељава отворена, топла и умерено сува станишта.[2]

Биљка хранитељка

[уреди | уреди извор]

Гусенице се хране полифагно лишћем зељастих биљака из породица главочика (лат. Asteraceae) помоћница (лат. Solanaceae) и махунарки (лат. Fabaceae).[3]

Опис

[уреди | уреди извор]

Врста има неколико генерација годишње. Јаја се полажу при врху биљака, често на цветовима. Такво микростаниште погодује и гусеницама, те оне остају ту да се хране међу лабаво уплетеним свиленим нитима. Током развоја, основна боја интегумента је зелена, а касније добијају и светло црвена субдорзална поља.[4] Кратке сете полазе са релативно равних основа. Дорзум и вентрум подељени су уочљивом светлом линијом, а читав интегумент маркиран је воема финим белим линијама, што је типично за потпородицу Heliothinae. Одрасле јединке имају распон крила до 40 милиметра, а варијабилно су обојени. Предња крила су светло смеђа и носе тамније, разливене маркације. Доња крила су тамна и оивичена белим рубом. Адулти мигрирају на север од маја до октобра, у зависности од географског подручја, где се хране нектаром многих цветница.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Heliothis peltigera (Denis & Schiffermüller, 1775) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-11. 
  2. ^ Dunkelblum, E.; Kehat, M. (1989-08-01). „Female sex pheromone components ofHeliothis peltigera (Lepidoptera: Noctuidae)”. Journal of Chemical Ecology (на језику: енглески). 15 (8): 2233—2245. ISSN 1573-1561. doi:10.1007/BF01014112. 
  3. ^ Fitt, G P (1989-01-01). „The Ecology of Heliothis Species in Relation to Agroecosystems”. Annual Review of Entomology. 34 (1): 17—53. ISSN 0066-4170. doi:10.1146/annurev.en.34.010189.000313. Архивирано из оригинала 08. 03. 2021. г. Приступљено 11. 12. 2020. 
  4. ^ Zhang, Meng; Demeshko, Yonatan; Dumbur, Rita; Iven, Tim; Feussner, Ivo; Lebedov, Galina; Ganim, Murad; Barg, Rivka; Ben-Hayyim, Gozal (2019-06-01). „Elevated α-Linolenic Acid Content in Extra-plastidial Membranes of Tomato Accelerates Wound-Induced Jasmonate Generation and Improves Tolerance to the Herbivorous Insects Heliothis peltigera and Spodoptera littoralis”. Journal of Plant Growth Regulation (на језику: енглески). 38 (2): 723—738. ISSN 1435-8107. doi:10.1007/s00344-018-9885-9. 
  5. ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Heliothis Peltigera”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-11.