Hinetazon

Kvinetazon

IUPAC ime
7-hloro-2-etil-4-okso-1,2,3,4-tetrahidrohinazolin- 6-sulfonamid
Klinički podaci
Prodajno ime	Aquamox, Hydromox, Idrokin
Drugs.com	Monografija
Način primene	Oralno
Identifikatori
CAS broj	73-49-4^Y
ATC kod	C03BA02 (WHO)
PubChem	CID 6307
DrugBank	DB01325^Y
ChemSpider	6068^Y
KEGG	C07342^Y
ChEMBL	CHEMBL1532^Y
Hemijski podaci
Formula	C10H12ClN3O3S
Molarna masa	289,739
SMILES CCC1NC(=O)C2=CC(=C(Cl)C=C2N1)S(N)(=O)=O
InChI InChI=1S/C10H12ClN3O3S/c1-2-9-13-7-4-6(11)8(18(12,16)17)3-5(7)10(15)14-9/h3-4,9,13H,2H2,1H3,(H,14,15)(H2,12,16,17)^Y Key:AGMMTXLNIQSRCG-UHFFFAOYSA-N^Y
Fizički podaci
Tačka topljenja	251 °C (484 °F)

Hinetazon (INN, naziv branda Hydromox) je tiazidni diuretik koji se koristi za lečenje hipertenzije.^[1] Uobičajeni neželjeni efekti uključuju vrtoglavicu, suva usta, mučninu i nizak nivo kalijuma.

Osobine

Hinetazon je organsko jedinjenje, koje sadrži 10 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 289,739 Da.^[2][3]

Osobina	Vrednost
Broj akceptora vodonika	4
Broj donora vodonika	3
Broj rotacionih veza	2
Particioni koeficijent[4] (ALogP)	0,8
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L))	-2,7
Polarna površina[6] (PSA, Å^2)	109,7

Reference

1. Sandler G (август 1964). „Quinethazone, a new oral diuretic”. British Medical Journal. 2 (5404): 288—92. PMC 1815620 . PMID 14160213. doi:10.1136/bmj.2.5404.288. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
3. David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
4. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
5. Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
6. Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura

• Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803. 
• Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 

Spoljašnje veze

• Quinethazone

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).