Triamcinolon acetonid

Triamcinolon acetonid
IUPAC ime
(4aS,4bR,5S,6aS,6bS,9aR,10aS,10bS)-
4b-fluoro-6b-glycoloyl-5-hydroxy-4a,6a,8,8-tetramethyl- 4a,4b,5,6,6a,6b,9a,10,10a,10b,11,12-dodecahydro-2H-naphtho [2',1':4,5]indeno[1,2-d][1,3]dioxol-2-one
Identifikatori
CAS broj76-25-5 ДаY
ATC kodH02AB08 (WHO)
PubChemCID 6436
Hemijski podaci
FormulaC24H31FO6
Molarna masa434.497 g/mol
  • (OC2CC3C4CCC5=CC(=O)C=CC5(C4(C(CC3(C2(O1)C(=O)CO)C)O)F)C)C

Triamcinolon acetonid je potentniji tip Triamcinolona. On je oko 8 puta efektivniji od prednizona. Triamcinolon acetonid ne treba da se koristi u slučajevima tuberkuloze, ili netretiranih fungalnih, bakterijskih, viralnih (npr. herpes)[1][2] infekcija bez lekarskog pregleda. Veoma mali broj nuspojava je uočen u toku kliničkih istraživanja.[3][4] Negde 5% pacijenata je imalo upaljeno grlo, i 2% je imalo problema sa pojačanim kašljem. Predoziranje je malo verovatno, i efekti takvog jednog predoziranja su uglavnom ograničeni na gastrointestinalne probleme. Maksimalna doza za odrasle i decu (uzrasta 6-12) je 220 mg dnevno.

Serija injekcija sa triamcinolon acetonidom ili nekim drugim kortikosteroidom može smanjiti rast tkiva ožiljaka na mestima hirurškog zaseka.[5]

Triamcinolon acetonid se isto tako koristi u veterinarskoj medicini[6] kao sastojak topičkih masti.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Smith, JF (1963). „The clinical use of triamcinolone acetonide in the treatment of herpes simplex of the oral mucous membranes”. Oral Surg Oral Med Oral Pathol. 16: 150—3. PMID 13989463. 
  2. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 59. Adrenocorticotropic hormone; adrenocortical steroids and their synthetic analogs; Inhibitors of the synthesis and actions of adrenocortical hormones”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  3. ^ Diabetic Retinopathy Clinical Research Network (2008). „A randomized trial comparing intravitreal triamcinolone acetonide and focal/grid photocoagulation for diabetic macular edema”. Ophthalmology. 115 (9): 1447—9. PMID 18662829. 
  4. ^ Bonini-Filho MA, Jorge R, Barbosa JC, Calucci D, Cardillo JA, Costa RA (2005). „Intravitreal injection versus sub-Tenon's infusion of triamcinolone acetonide for refractory diabetic macular edema: a randomized clinical trial”. Invest Ophthalmol Vis Sci. 46 (10): 3845—9. 
  5. ^ Hochman B, Locali RF, Matsuoka PK, Ferreira LM (2008). „Intralesional Triamcinolone Acetonide for Keloid Treatment: A Systematic Review”. J. Aesthetic Plastic Surgery. 32 (4): 705—709. doi:10.1007/s00266-008-9152-8. 
  6. ^ „NADA 138-869 Triamcinolone Acetonide Injection, 2 mg/ml & 6 mg/ml - original approval”. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).