Јелена Балшић Косача | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | приближно 1413. |
Место рођења | Зета |
Датум смрти | 1453. |
Место смрти | Војводство Светог Саве |
Породица | |
Супружник | Стефан Вукчић Косача |
Потомство | Владислав Косача Влатко Косача Катарина Косача |
Родитељи | Балша III Балшић Боља Закарија |
Династија | Балшићи (по рођењу) Косаче (по удаји) |
Јелена Балшић Косача (приближно 1413 — октобар 1453) је била српска племкиња и прва херцегиња од Светога Саве. Кћер је зетскога господара Балше III Балшића и супруга Стефана Вукчића Косаче, првога херцега од Светога Саве.[1]
Јелена је рођена у Зети, приближно 1413. године, као старија кћер Балше III, последњег владара из династије Балшића, и његове друге супруге Боље, из северноалбанске, православне великашке породице Закарија.[2] Након Балшине смрти 1421. г. и укључења Зете у састав Српске деспотовине, Боља се вратила у своју родитељску породицу,[3] а Јелена је 1424. године заслугом своје бабе по оцу, кнегиње Јелене Лазаревић, удата за Стефана Вукчића Косачу, синовца војводе Сандаља Хранића Косаче.[4][5] Јеленин супруг Стефан је наследио свога стрица Сандаља као господар хумски, приморски и дрински, а 1448. године је постао и херцег, узевши титулу „херцега од светог Саве” (пре априла 1449. године), чиме је заокружено стварање новог херцештва, познатог као Војводство Светог Саве (лат. Ducatus Sancti Sabbae). Јелена и Стефан су имали троје деце, а то су: херцег Владислав Косача, херцег Влатко Косача и босанска краљица Катарина Косача. Херцегиња Косача је умрла почетком октобра 1453. године.[6]