Јован Ердељановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. новембар 1874. |
Место рођења | Панчево, Аустроугарска |
Датум смрти | 12. фебруар 1944.69 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Јован Ердељановић (Панчево, 11. новембар 1874 — Београд, 12. фебруар 1944) био је српски етнолог и академик.
Јован Ердељановић је рођен у Панчеву 11. новембра (30. октобра по јулијанском календару) 1874. Завршио је студије на Великој школи у Београду (историјско-филолошки одсек). Као државни питомац провео је четири године у Бечу, Берлину, Лајпцигу и Прагу. Докторат је положио у Прагу код Лубора Нидерлеа 1906. На катедри етнологије Београдског универзитета 1906. изабран је за доцента, 1919. за ванредног, а 1921. за редовног професора.
У етнологији је био присутан више од пола века. Поред тога што је оснивач научне етнологије у Срба, он је и први професор који је студентима Универзитета у Београду држао циклус предавања из физичке антропологије, коју је дефинисао као „науку о телесним особинама људског рода, тј. о морфолошким особинама и о свим другим појавама које су у непосредној вези са телесним животом“.
У његовим упутствима за скупљање грађе о народном животу, која су штампана 1911, 1925. и 1938. године, тражио је да се прикажу и морфолошке одлике тела, наталитет и морталитет, итд.[1]
У радовима, у којима се бавио етничком структуром становништва Балкана, инсистира се на важност природне средине и адаптације човека на њу, што се може сматрати и утицајем Јована Цвијића, чији је био савременик.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 18. фебруара 1922, а за редовног 10. фебруара 1933.