Љубодраг Димић рођен је у Земуну1956. године. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао (1980), магистрирао (1985) радом „Агитпроп фаза културне политике у Србији 1945-1952“ и докторирао (1993)[2] дисертацијом „Културна политика у Краљевини Југославији 1929-1941“.
Члан је одбора за историју XX века САНУ. Један је од оснивача Центра за савремену историју Југоисточне Европе, оснивач и руководилац Центра за историју Југославије и Хладног рата. Ангажован је у раду редакција више историјских часописа. Водио је државну Комисију за истину и помирење (2001). Почасни је члан Центра за истраживања Хладног рата у Лондону.[3]
Димић, Љубодраг; Стојановић, Дубравка; Јовановић, Мирослав (2005). Србија 1804-2004: Три виђења или позив на дијалог. Београд: Удружење за друштвену историју.
Богетић, Драган; Димић, Љубодраг (2013). Београдска конференција несврстаних земаља 1-6. септембра 1961.: Прилог историји Трећег света. Београд: Завод за уџбенике.
Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
Radojević, Mira; Dimić, Ljubodrag (2014). Serbia in the Great War 1914-1918: A short History. Belgrade: Srpska književna zadruga, Belgrade forum for the world of equals. (енглеско издање)
Радојевич, Мира; Димич, Любодраг (2014). Сербия в Великой войне 1914-1918: Краткая история. Белград: Српска књижевна задруга, Белградский форум за мир равноправных. (руско издање)
Радојевиќ, Мира; Димиќ, Љубодраг (2017). Србија во големата војна 1914 - 1918, Скопје: Слово љубве - Буквибукс. (македонско издање)
Димић, Љубодраг (2022). Између Истока и Запада. Југославија, велике силе и питање безбедности у Европи (1945-1975). Београд: Филип Вишњић.[4]
Радојевић, Мира, Димић, Љубодраг, Животић, Александар, Гавриловић, Дарко, Антоловић, Михаел (2024). Патриотизам и национализам код Срба у XX веку: Идеје и пракса. Београд: Филозофски факулет Универзитета у Београду.[5]
Dimić, Ljubodrag (2000). „From Assertions to Knowledge: Yugoslav Historiography Concerning the War of 1941-1945”. East European Studies. Seoul. 9: 257—281.
Dimić, Ljubodrag (2000). „Srpsko društvo i jugoslovenska država (strukture i procesi)”. Dijalog povjesničara-istoričara. 1. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann. стр. 127—144.
Dimić, Ljubodrag (2000). „Kulturna politika u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (mogućnosti i ograničenja)”. Dijalog povjesničara-istoričara. 2. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann. стр. 307—324.
Dimić, Ljubodrag (2001). „Integralno jugoslovenstvo i kultura 1929-1931. godine”. Dijalog povjesničara-istoričara. 3. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann. стр. 333—349.
Dimić, Ljubodrag (2001). „Srpski kulturni klub i preuređenje jugoslovenske države”. Dijalog povjesničara-istoričara. 4. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann. стр. 359—375.
Dimić, Ljubodrag (2002). „Anahrone političke koncepcije i modernizacija - Srbija šezdesetih godina XX veka: Otvaranje pitanja”. Dijalog povjesničara-istoričara. 5. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann. стр. 409—425.
Димић, Љубодраг (2002). „У Краљевини СХС/Југославији (1918—1941)”. Министарство и министри полиције у Србији 1811-2001. Београд: Министарство унутрашњих послова Републике Србије. стр. 74—108.
Dimić, Ljubodrag (2003). „Tito and Krushchev 1953-1956: Coming together, reconciliation, disappointment”. Journal of Central & East European Studies. Seoul. 5 (2): 423—456.
Димић, Љубодраг (2003). „Просвета у Краљевини Југославији”. Образовање код Срба кроз векове. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 211—231.
Димић, Љубодраг (2003). „Рат и историографија”. Округли сто Краљево октобра 1941. Краљево: Народни музеј. стр. 197—220.
Димић, Љубодраг (2005). „Две слике просвете у Србији 20. века”. Два века образовања у Србији: Образовне и васпитне идеје и личности у Србији од 1804. до 2004. Београд: Институт за педагошка истраживања. стр. 213—244.
Димић, Љубодраг (2005). „Историографија о рату у Југославији (1941—1945)”. Споменица Историјског архива "Срем". 4: 9—29.
Димић, Љубодраг (2005). „Косово као судбина”. Писац и историја: Зборник радова о Добрици Ћосићу и његовим делима. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 255—266.
Димић, Љубодраг (2005). „Министарски савети Краљевине Југославије 1918-1941”. Владе Србије 1805-2005. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 245—272.
Димић, Љубодраг (2005). „Бан Светислав-Тиса Милосављевић, културне прилике и културна политика у Врбаској бановини 1929-1934”. Светислав-Тиса Милосављевић: Зборник. Бања Лука: Институт за историју. стр. 151—173.
Dimić, Ljubodrag (2005). „U potrazi za alternativom: Isečak iz spoljne politike Jugoslavije 1953-1955. godine”. Dijalog povjesničara-istoričara. 9. Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann. стр. 397—415.
Dimić, Ljubodrag (2005). „Influence culturelle française dans le Royaume de Yugoslavie”. Међународни научни скуп Српско-француски односи 1904-2004. Београд: Архив Србије. стр. 57—72.
Димић, Љубодраг (2008). „Српско друштво и југословенска држава 1918/1941”(PDF). Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе. 5 (8-10): 4—46. Архивирано из оригинала(PDF) 29. 03. 2019. г. Приступљено 13. 04. 2019.
Димић, Љубодраг (2008). „Година 1968 - исходиште нове југословенске спољнополитичке оријентације”. 1968 - четрдесет година после. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 339—375.
Dimić, Ljubodrag (2008). „Historiography on the Cold War in Yugoslavia: From Ideology to Science”. Cold War History. 8 (2): 285—297.
Димић, Љубодраг (2010). „Јосип Броз Тито и југословенски поглед на Европу”. Југославија у Хладном рату: Прилози истраживањима: Зборник радова. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 183—205.
Димић, Љубодраг (2012). „27. март 1941. - сећања, тумачења, истраживања и уџбеничка литература”. 27. март 1941. седамдесет година касније: Зборник радова. Београд: Институт за савремену историју. стр. 101—112.
Димић, Љубодраг (2012). „Одлазак са Маурицијуса: Британци и Милан Стојадиновић (1945—1948)”. Глас САНУ. 420 (16): 495—518.
Dimić, Ljubodrag (2013). „Pavle Beljanski u jugoslovenskoj diplomatiji (1919—1941)”. Naučni skup posvećen Pavlu Beljanskom (1892—1965). Novi Sad: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. стр. 58—67.
Димић, Љубодраг (2013). „Југославија и Алжир 1961-1965”. Југославија-Алжир: Зборник радова са научне конференције. Београд: Архив Југославије. стр. 49—80.
Димић, Љубодраг (2013). „Историја српске дипломатије: Отварање историографске теме”. Два века модерне српске дипломатије. Београд: Балканолошки институт САНУ. стр. 305—325.
Димич, Любодраг (2014). „Сербы и Хорваты в Югославии (1918—1945): Опит совместной жизни мифа и рельности”. Славянские диалоги на границе Европы и Азии: Историческая память. Екатеринбург: Министерство образования науки Российской Федерации. стр. 252—266.
Димић, Љубодраг (2013). „Просветна и културна политика владе Милана Стојадиновића и њени критичари (1935—1938)”. Милан Стојадиновић: Политика у време глобалних ломова. Београд: Завод за уџбенике. стр. 163—207.
Димић, Љубодраг (2013). „Сима Марковић и југословенска стварност”. Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића. Београд: САНУ. стр. 57—74.
Димич, Любодраг (2014). „Югославско-советские отношения в начале 60-х гг. XX в.”. Из истории Сербии и русско-сербских связей 1812-1912-2012. Москва: Институт славяноведения РАН. стр. 312—343.
Димић, Љубодраг (2015). „Српска историографија о Првом светском рату”. Срби и Први светски рат 1914-1918. Београд: САНУ. стр. 583—607.
Dimić, Ljubodrag (2015). „Serbian Historiography on the Great War”. The Serbs and the First World War 1914-1918. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 383—407.
Димић, Љубодраг (2017). „Југословенско-чехословачке културне везе (1918—1938): Прокламовано и стварно”. Od Moravy k Moravě: Од Мораве до Мораве. 3. Brno-Нови Сад: Matice moravská, Матица српска. стр. 291—308.
Димић, Љубодраг (2017). „Епилог: Криза, распад и разбијање Југославије”. Срби и пропаст Југославије: Приручник. Београд: Завод за уџбенике. стр. 211—225.
Димић, Љубодраг (2018). „Повратак у Европу: Југославија и питање европске безбедности крајем 60-их и почетком 70-их година XX века”. Глас САНУ. 428 (18): 63—95.