Алексеј Семененко

Алексеј Семененко
Датум рођења(1988{{month}}{{{day}}})1988. (36/37 год.)
Место рођењаОдеса, Совјетски Савез
Веб-сајтwww.aleksey-semenenko.com

Алексеј Семененко (Одеса, 1988) украјински и немачки је класични виолиниста и универзитетски професое. Освојио је другу награду на такмичењу краљице Елизабете у Бриселу 2015. године, а наступао је у Европи и САД као солиста и камерни музичар. Предаје на Универзитету уметности Фолкванг у немачкој Рурској области.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Семененко је рођен у Одеси.[1] Студирао је виолину и камерну музику, прво у Украјини,[2] затим на Високој школи за музику код Захара Брона и Харалда Шоневега,[2] дипломирао је са дипломским концертом.[1] Освојио је аудиције за младе концертне уметнике у Њујорку 2012. и другу награду на такмичењу краљице Елизабете у Бриселу 2015.[2] што му је донело међународно признање. Наступао је у Вигмор холу у Лондону, Берлинској филхармонији, Бенароја холу у Сијетлу,[1] Кенеди центру у Вашингтону,[2] Келнерској филхармонији, Центру лепих уметности у Бриселу, Алис Тули Хол у Њујорку, Филхармонији у Москви и Концертгебау у Амстердаму.[1]

Семемненко свира у дуу са својом супругом, пијанисткињом Инном Фирсовом.[2][3] Основао је квартет Стољарски, и свирао у Француској, Малти, Русији, Швајцарској и Украјини.[2] Постао је немачки држављанин[4] и од 2021. предаје виолину на Универзитету уметности Фолкванг.[1]

Након што је одсвирао концерт у Кијеву 23. фебруара 2022, као носилац украјинског пасоша, није могао да напусти Украјину месец дана након што је следећег дана избила инвазија на Украјину.[3] У Лавову је одсвирао добротворни видео концерт 23. марта 2022, заједно са пијанистом Антонијем Баришевским и другима, како би помогао колегама који су бомбардовани.[4] Свирао је и у музичкој школи за ученике и њихове родитеље.[5] После четири недеље, њему и још седам музичара дозвољено је да напусте земљу.[5] Био је солиста на низу концерата у Немачкој Кијевског симфонијског оркестра. Дириговао је Луиђи Гагеро а програм је био фокусиран на музику украјинских композитора и обухватао је симфонију Березовског у Це-дуру са Шосоновом Поемом, Скориковом Мелодијом у а-молу (1982) и Симфонију бр. 3, оп. 50 (1951), са програмом „Мир ће победити рат” у последњем ставу.[6]

Семененко свира виолину Карла Фердинанда Ландолфија из 1770. године, коју је позајмила Deutsche Stiftung Musikleben.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Folkwang Universität / Aleksey Semenenko” (на језику: немачки). professionals.klassik.com. 14. 10. 2022. Приступљено 27. 4. 2022. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Folkwang Universität / Aleksey Semenenko”. Queen Elisabeth Competition. 2015. Приступљено 27. 4. 2022. 
  3. ^ а б „Musikfreunde: Krieg stoppt Auftritt von Aleksey Semenenko” (на језику: немачки). werne-plus.de. 16. 3. 2022. Приступљено 27. 4. 2022. 
  4. ^ а б Willer, Monika (23. 3. 2022). „Folkwang Professoren spielen für die ausgebombten Kollegen”. WAZ (на језику: немачки). Приступљено 27. 4. 2022. 
  5. ^ а б Reckmann, Madeleine (8. 4. 2022). „Symphonieorchester aus Kiew kommt nach Wiesbaden”. FR (на језику: немачки). Приступљено 27. 4. 2022. 
  6. ^ „Kyiv Symphony Orchestra / Luigi Gaggero, Leitung / Aleksey Semenenko, Violine”. Rheingau Musik Festival. 2022. Архивирано из оригинала 26. 4. 2022. г. Приступљено 22. 4. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]