Алфред Фридрих Блунчли

Алфред Фридрих Блунчли (око 1886)

Алфред Фридрих Блунчли (нем. Alfred Friedrich Bluntschli; Цирих, 29. јануар 1842 — Цирих, 27. јул 1930) био je швајцарски архитекта и професор архитектуре.[1]

Живот и рад

[уреди | уреди извор]

Син истакнутог правника, Јохана Каспара Блунчлија, започео је своје архитектонско образовање 1860. године на Циришком политехникуму (сада ЕТХ Цирих ) код Готфрида Земпера, а касније (1864.) се школовао у Паризу. До 1866. Алфред Фридрих је радио између Хајделберга и Констанца, док се 1870. није настанио у Франкфурту на Мајни где је упознао Карла Јонаса Милијуса, са којим је успоставио успешну архитектонску праксу. Једна од њихових првих успешних наруџби била је за план Средишњег бечког гробља 1871. године. Године 1876, Милијус и Блунчли су победили на међународном конкурсу за нову градску већницу у Хамбургу, иако она није била изведена по њиховом нацрту.

Године 1881. Блунчли је позван да преузме руководство Одељења за архитектуру на Политехникуму, где је предавао до 1914. Током година проведених у Цириху, Блунчли је изградио низ великих приватних резиденција, неколико пројеката за Политехникум и велелепну Евангеличку цркву Енге на Циришком језеру.[2]

Галерија Блунчлијевих дела

[уреди | уреди извор]
  • Хотел Франкфуртер Хоф
    Хотел Франкфуртер Хоф
  • Евангелистичка црква Енге фон Остен
    Евангелистичка црква Енге фон Остен
  • Вила Вегман
    Вила Вегман
  • Нојмунстер црква у Цириху коју је обновио Блунчли
    Нојмунстер црква у Цириху коју је обновио Блунчли

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Lehr- und Wanderjahre des Architekten Alfred Friedrich Bluntschli, 1842-1930: nach hinterlassenen Aufzeichnungen und Briefen, herausgegeben von Hans Bluntschli (sein Sohn) (= Neujahrsblatt auf das Jahr zum Besten des Waisenhauses in Zürich, 109. Stück = Nr. 168). Beer, Zürich 1946, OCLC 610621042 (67 Seiten).
  • Bernd Altmann: Mein Motto fürs Leben bleibt Renaissance: der Architekt Alfred Friedrich Bluntschli (1842–1930), Trier 2004, DNB 971945209 (Dissertation Universität Trier 2000. Volltext, fünf PDF-Dateien: Teil 1, Leben und Werk, 2,5 MB; Teil 2, Katalog, 2,8 MB; Teil 3, Abbildungen, 20 MB, Teil 4 und 5, Abstract und Zusammenfassung).
  • Geraldine Ramphal: Alfred Friedrich Bluntschli und der Villenbau im späten 19. Jahrhundert : Umgang mit historischen Bauformen und Dekorationen, Zürich 2006, OCLC 637424553 (Lizenziatsarbeit (Diplomarbeit) Universität Zürich 2006, 104 Seiten, Referent: Stanislaus von Moos). 

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Alfred Friedrich Bluntschli (1842–1930)”. library.ethz.ch (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-28. 
  2. ^ „Enge Church”. www.zuerich.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-28.