Ампаро Давила | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. фебруар 1928. |
Место рођења | Пинос, Мексико, |
Датум смрти | 18. април 2020.92 год.) ( |
Место смрти | Мексико Сити, Мексико, |
Држављанство | мексиканско |
Занимање | писац, песникиња |
Књижевни рад | |
Жанр | хорор, поезија, фикција |
Награде | Premio Xavier Villaurrutia (1977), Medalla Bellas Artes (2015) |
Ампаро Давила (Пинос, 28. фебруар 1928 — Мексико Сити, 18. април 2020) била је мексичка списатељица најпознатија по својим кратким причама које се дотичу фантастичног и необичног.[1] Освојила је награду Хавијер Виларутија 1977. године за своју збирку кратких прича, "Árboles petrificados". [2] У Мексику је 2015. године основана награда у њену част за најбољу причу у жанру "фантастичног": Premio Bellas Artes del Cuento Fantástico Amparo Dávila.
Давила је рођена у Пиносу, у Закатекасу у Мексику. Већ у раном добу је волела да чита проводећи време у библиотеци свог оца. Њено детињство било је обележено страхом, што је и тема која се појавила у многим њеним будућим радовима. [3] Њен први објављени рад био је "Salmos bajo la luna" 1950. године. Након тога уследиле су "Meditaciones a la orilla del sueño" и "Perfil de soledades". 1954. године се преселила у Мексико Сити где је радила као секретарица Алфонса Рејеса.[4] 1966. године је била део Центра Мексичких Писаца (Centro Mexicano de Escritores) где је добила одобрење за наставак писања. 2008. године Давила је призната од стране Палате ликовних уметности у Мексику.
Давила је позната по употреби тема лудила, опасности и смрти, углавном се бавећи женским протагонистом. Многе од њених протагонисткиња изгледају као да имају ментална одступања и нападају, често и насилно, друге. Много пута те жене су и даље биле неуспешне у бегу од својих менталних проблема и наставиле да живе са поступцима које су предузеле. Она се такође игра са идејом времена користећи га као симбол онога што не можемо да променимо.
Њени други радови укључују: