Битка код Краматорска

Битка код Краматорска
Део рата у Донбасу

Контролни пункт побуњеника на улазу у Краматорск (април 2014)
Време12. април — 5. јул 2014.[2]
(2 месеца, 3 седмице и 2 дана)
Место
Краматорск
Доњецка област, Украјина
Исход

Победа украјинских снага

Територијалне
промене		 Славјанск, Краматорск, Артемовск, Друшкивка враћени под контролу Украјине
Сукобљене стране
Украјина[1]
Доњецка Народна Република
Команданти и вође
Олександар Турчинов
Петро Порошенко
Арсен Аваков
Сергеј Кулчицки †
Руслан Прусов
Василиј Крутов
Олександар Швец
Сергеј Кривонос
Павел Балов		 Игор Стрелков
Јачина
15.000+
160 тенкова
230 оклопних возила
150+ артиљеријских оруђа
20 хеликоптера
2+ других авиона		 800
Жртве и губици

8 мртвих[3]
5 милицейских захвачено в плен[4]
Ухапшено 5 полицајаца[5]
Уништено 5 оклопних транспортера и 6 заробљених
1 самоходни минобацач,
1 Ми-8[6]

и 1 Ан-2 уништен		 више од 60 мртвих и више од 3 затвореника
убијено је 11 цивила

Борбе за Краматорск – борбе за контролу над градом Краматорском у Доњецкој области између оружаних снага Украјине и формација Доњецке Народне Републике (ДНР) током оружаног сукоба на истоку Украјине. Краматорск су 12. априла 2014. узеле под контролу присталице ДНР. 5. јула исте године формације ДНР су напустиле град.

Током борби је погинуло око 50 људи, већином цивила[7]. Делимично су уништене радионице погона Енергомашспецстал и Краматорског комбината тешке индустрије[8].

Позадина

[уреди | уреди извор]
  • Застава самопроглашене републике изнад градског извршног комитета Краматорска 12. априла 2014. године.
    Застава самопроглашене републике изнад градског извршног комитета Краматорска 12. априла 2014. године.
  • Барикаде присталица ДНР испред градске управе Краматорска мај 2014.
    Барикаде присталица ДНР испред градске управе Краматорска мај 2014.

Хронологија

[уреди | уреди извор]

Почетак оружаног обрачуна

[уреди | уреди извор]

Становници града, који су се окупили на митингу испред градског извршног комитета, 12. априла тражили су да градоначелник града Генадиј Костјуков призна ДПР. Не чекајући градоначелника, демонстранти су ушли у зграду и над њом подигли заставу ДПР. Полицајци који су чували зграду нису ометали ове радње[9][10].

У поподневним сатима група бораца Народне милиције Донбаса (НОД) у маскирним униформама, наоружаних аутоматским оружјем, напала је градску полицијску управу. Полицајци су унапред били упозорени на могући напад и имали су времена да се припреме за њега. Када су се нападачи приближили згради, и. О томе. Шеф одељења Виталиј Колупаи покушао је да уђе у преговоре са њима, али су нападачи отворили ватру у ваздух, а затим почели да пуцају у прозоре. Као одговор, полиција је периодично узвратила, али ниједан нападач није чак ни рањен. Нападачима се придружило неколико десетина мештана, који су први упали у зграду. Услед вишечасовног напада, градско одељење је заробљено[11][12][9][13]. Нападачи су поставили штаб у згради, а ниједан полицајац није насилно задржан; једино што су тражили је да предају оружје. Испред освојених административних зграда, присталице ДПР-а почеле су да граде барикаде.

На периферији града поставили су контролни пункт у близини локалног аеродрома.[14][15] (аеродром Краматорск, који се налазио у близини града, био је бивша ваздухопловна база која се користила као летачки клуб и није служила цивилној авијацији[16])

Следећег дана из суседног Славјанска стигло је наоружано појачање од 28 људи присталицама ДНР, којима је командовала милиција са позивним знаком „Терц“[17]. Одред је у Краматорск послао Игор Стрелков, који је предводио одреди самоодбране Славјанска.

Тако је неколико десетина наоружаних присталица ДПР, уз подршку дела локалног становништва, успело да успостави пуну контролу над градом. Иако је Полицијска управа Краматорск бројала 380 полицајаца[18], полиција заправо није пружила отпор. Побуњеници су добили импресиван арсенал АТС - 500 комада ватреног оружја[18].

Прва операција Оружаних снага Украјине

[уреди | уреди извор]
Мапа насеља у Доњецкој и Луганској области

Председник Украјине Олександар Турчинов потписао је 14. априла указ о почетку антитерористичке операције на истоку Украјине[19][20]. Олександар Турчинов је лично водио штаб за специјалну операцију, контрола над спровођењем одлуке Савета за националну безбедност и одбрану поверена је секретару Савета за националну безбедност и одбрану Андрију Парубију, а директно спровођење је поверено првом заменику начелника СБУ Василиј Крутов.[21]

Дана 15. априла, у поподневним сатима, дошло је до првог оружаног сукоба на подручју аеродрома Краматорск од почетка најављене „контратерористичке операције“: украјинске специјалне снаге (борци специјалних снага унутрашњих трупа Министарство унутрашњих послова Украјине „Омега“ и специјалне снаге СБУ „Алфа“) преузеле су контролу над аеродромом. Украјинска војска је најпре из хеликоптера пуцала на припаднике јединице локалне самоодбране која је блокирала аеродром, након чега су слетели и ступили у ватрени обрачун на земљи. Током сукоба повређено је неколико људи. Медији су известили о смрти између четири и неколико десетина присталица ДНР, али ове извештаје није потврдила ниједна страна[22][23][24]. Радње снага безбедности лично је надгледао први заменик шефа СБУ Василиј Крутов.[25][26]

Како јавља дописник РИА Новости, после битке стотине локалних становника кренуло је ка аеродрому из Краматорска и Славјанска, изјављујући да намеравају да блокирају војску која га је заузела. У рукама су им биле заставе Русије и Доњецке Народне Републике. Неки од демонстраната били су наоружани малокалибарским оружјем. Демонстранти против деловања снага безбедности покушали су да уђу у преговоре са њима[25]. Шеф специјалне операције, први заменик шефа СБУ Василиј Крутов, рекао је демонстрантима да је „војска дошла да их заштити“ „од терориста“. Окупљени узвикују „Међу нама нема терориста!“ напао га, након чега је војска морала да отвори ватру упозорења у ваздух. Снајперисти су заузели све кључне тачке око аеродрома. Неколико стотина активиста остало је на улазу у аеродром и почело да граде барикаде.[27]

Дана 16. априла, борци милиције покушали су да заузму аеродром, али су украјинске снаге безбедности одбиле њихов напад. Према речима представника Оружаних снага Украјине, они су приметили стотине људи окупљених око аеродрома, од којих су неки били наоружани АКС-74У, снајперским пушкама и гранатама.[28]

Истог дана, у Краматорску, присталице ДНР блокирале су колону украјинске оклопне технике[29], након преговора разоружали војнике и послали оклопна возила да појачају позиције присталица ДНР у Славјанску[29]. Још 16 јединица оклопне технике и више од педесет војника из засебне Дњепропетровске ваздушно-десантне бригаде копнених снага Украјине блокирали су побуњеници код Краматорска[30]. Три борбена возила успела су да побегну[31]. Милиција је дуго преговарала са војском и приморала их да одустану од затварача и ударача из митраљеза, без којих оружје не може да пуца[32].

18. априла искључено је емитовање руских ТВ канала у Краматорску и другим градовима региона[33].

Касније су побуњеници понудили да размијене таоце, укључујући шефа локалне полиције, за оружје.[34]

Друга операција снага безбедности уз подршку Оружаних снага Украјине

[уреди | уреди извор]
Запослени у СБУ код Краматорска, април 2014.
Украјински БМД-2 на контролном пункту између Краматорска и Славјанска, мај 2014.

Током наредних неколико дана, украјинска влада је концентрисала трупе првенствено у региону Славјанска. Међутим, 25. априла, војни хеликоптер Ми-8 експлодирао је на аеродрому у Краматорску након што је погођен кроз резервоар са горивом при полетању[5]. У интервјуу руским медијима, побуњеници су преузели одговорност за пуцњаву и рекли да су пуцали на хеликоптер из бацача ручне бомбе[35]. Дмитриј Тимчук, војни експерт и директор Центра за војно-политичке студије у Кијеву, рекао је новинарима да је пилот хеликоптера ипак успео да побегне са лакшим повредама[36][37]. Према неким извештајима, на аеродрому је уништен и транспортни авион[38].

Наставком своје офанзиве, украјинске трупе су повратиле контролу над многим зградама које су раније заузели побуњеници у Славјанску. После тога, 2. маја, украјинске оружане снаге заузеле су телевизијски торањ у Краматорску[39]. У граду су проруски активисти организовали људске ланце да ометају кретање украјинских возила, због чега су оклопни транспортери владиних трупа морали да се крећу ноћу. Према речима лидера локалних проруских снага самоодбране, у сукобима између снага Украјине и ДНР у ноћи између 2. и 3. маја убијено је десет проруских активиста, а тридесет их је рањено[40][41]. Током борби, украјинска војска је успела да потисне побуњенике из зграде Службе безбедности Украјине (СБУ) коју су заузели[42]. Уличне борбе су настављене, а према извештајима руских медија, град је углавном био под контролом украјинских трупа, а проруски активисти су контролисали градски трг[43]. Током уличних борби, према писању неких медија, убијено је до 6 људи[44]. Једна од погинулих је 21-годишња медицинска сестра Јулија Изотова[45]. Њена сахрана је подстакла антиукрајинска осећања у граду[45]. Её похороны подхлестнули антиукраинские настроения в городе[46].

Контролни пунктови у близини Славјанска и Краматорска у мају-јуну 2014.
ИМР-2 заробили су милитанти ДНР.

Дана 4. маја је објављено да су зграду напустиле владине снаге, а не да су утврдиле, и да је застава Доњецке Народне Републике и даље била подигнута над њом чак и након што су побуњеници протерани[42], украјинска војска је нагло повукли назад на своје положаје на војном аеродрому[47]. Након тога, побуњеници су заузели зграде СБУ и полицијске станице, које су напустиле украјинске трупе[47][48]. Током дана су на путу код Краматорска избили сукоби између побуњеника и колоне војске, у којима је погинуо један цивил[49].

13. маја код Краматорска украјинске трупе су упале у заседу тридесетак побуњеника. Борци милиције пуцали су из бацача граната на украјински оклопни транспортер који је превозио падобранце. Услед гранатирања, оклопни транспортер је експлодирао. У окршају који је уследио, много војника је рањено, а седам војника и један борац ДНР су погинули.[50] Уништен је и минобацач владиних трупа[51]. У оквиру текуће војне операције у Краматорском региону, 15. маја, украјинска војска је уништила склоништа побуњеника у шуми у близини града, ухвативши три борца милиције[52].

Украјинска авијација је 25. маја напала положаје побуњеника.[53]

Наставак непријатељстава

[уреди | уреди извор]

Борбе су настављене 2. јуна на периферији Краматорска, у којима су погинуле три особе.[54]

Милиција је 10. јуна поново покушала да јуриша на положаје Оружаних снага Украјине и аеродром. Током трочасовне битке, према штабу АТО, украјинска војска је уништила контролни пункт, 2 минобацача, 1 ИМР (недавно заробљен у фабрици у Краматорску) и око 40 милиција, заузврат, побуњеници су известили да је током напада један милиционер погинуо, двоје је повређено. Губици украјинске стране износили су двадесетак људи, иако је штаб АТО саопштио да нема губитака међу војним лицима.[55]

Значајнији инцидент догодио се 14. јуна, када су украјинске трупе извеле ваздушне ударе на положаје побуњеника у Краматорску. Према речима представника украјинске војске, убијено је најмање педесет побуњеника.[56]

17. јуна настављене су борбе за Краматорск, уз борбе за Славјанск, Амвросјевку и Луганск[57].

Побуњеници су 27. јуна напали војни пункт код Краматорска и заузели га. Међутим, убрзо након тога, владине трупе су покренуле контраофанзиву и успеле да поново заузму контролни пункт. У току борби четири особе су погинуле, а пет је рањено[58]. Во время атаки ополченцы применили восемь танков и минометов. В ходе боя были уничтожены четыре правительственных бронетранспортера и один миномёт[59]. Током напада, милиције су употребиле осам тенкова и минобацача. Током битке уништена су четири владина оклопна транспортера и један минобацач.

Према једном западном извору, један од побуњеничких тенкова је уништен, а један заробљен, док је број жртава међу милицијама непознат, а о њима нема података.[60][61]

Велики напад и пад Краматорска

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Велики напад 2014.

Дана 1. јула, председник Украјине Петро Порошенко је након пропасти десетодневног примирја наредио Велики напад на Донбас из артиљеријских граната када је у размени ватре погођен градски аутобус. Четири цивила су погинула, а пет је рањено[62]. Владине снаге су 5. јула истерале побуњенике из Славјанска, натеравши их да се повуку у Краматорск[63]. Како је пренео ББЦ, сведоци су видели како побуњеници напуштају контролне пунктове у Краматорску[63], након чега је град заузела украјинска војска[64]. Касније тог дана, премијер ДНР Александар Бородај потврдио је да су побуњеници напустили Краматорск и повукли се у Доњецк[65]. Касније су оружане снаге Украјине обновиле управу над градом, а украјинска застава је подигнута над зградом градске управе[66][67][68]. Према речима представника управе Краматорска, током борби је погинуло најмање педесет људи, а од 8. јула у болници се налазе двадесет два рањена[69].

Помени

[уреди | уреди извор]

У Краматорску су 5. јула 2015. одржани догађаји посвећени преузимању града под контролу украјинских снага безбедности. Добротворна фондација „С вером у себе” и Централни орган за штампу Министарства одбране Украјине – часопис „Украјинска армија”[70] учествовали су у припреми догађаја у оквиру Свеукрајинске акције „Живописна Украјина”. ”. Председник Украјине Петро Порошенко уручио је државна признања војним лицима за храброст и херојство исказано приликом преузимања Славјанска и Краматорска од стране Оружаних снага Украјине пре годину дана. Према речима Порошенка, „ове победе су вратиле веру Украјинаца у своје браниоце, у снагу и моћ украјинске војске. А истовремено су руског агресора лишили илузија о „свечаном походу“ на нашу украјинску земљу“.[71]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Итоги 6 июля: силовики взяли под контроль Славянск и Краматорск, "ополченцы" заняли Донецк — Корреспондент, 7. 7. 2014.
  2. ^ „Силы АТО зашли в Краматорск”. Вести. Приступљено 5. 7. 2014. 
  3. ^ Куриленко Дмитро Олександрович
  4. ^ „Thirty-one people remain abducted or missing in Donetsk Oblast”. Kyiv Post. 2. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  5. ^ а б „Ukraine helicopter hit by grenade taking off”. The Daily Telegraph. 25. 4. 2014. Приступљено 25. 4. 2014. 
  6. ^ „На аеродромі Краматорська згоріли вертоліт Мі-8 і літак Ан-2”. BBC Україна. Архивирано из оригинала 8. 6. 2014. г. 
  7. ^ У Краматорську за час боїв загинули до 50 осіб, більшість з них — мирні жителі — мерія // Gazeta.ua
  8. ^ У Краматорську під час артобстрілу частково зруйновано цехи двох заводів // Espreso.tv
  9. ^ а б Приїжджі загарбники в Краматорську назвалися «народним ополченням»
  10. ^ «В Краматорске сепаратисты установили флаг „Донецкой республики“.» УНІАН, 12. 4. 2014.
  11. ^ „Краматорск, захват отдела МВД”. 13. 4. 2014. 
  12. ^ На Донбасі сепаратисти і міліція влаштували перестрілку
  13. ^ «В Краматорске горотдел милиции захвачен сепаратистами.» Ліга. Новости, 12. 4. 2014.
  14. ^ «В Краматорске захвачены горУВД и горсовет, КПП около аэродрома.» Ліга. Новости, 13. 4. 2014.
  15. ^ Краматорск: захвачены здания горУВД и горсовета, КПП около аэродрома - фото
  16. ^ Город Краматорск // РИА Новости, 15. 4. 2014.
  17. ^ «Стрелков рассказал, почему в первую очередь захватил Славянск.» Ліга. Новости, 11. 11. 2014.
  18. ^ а б «Слов'янськ — Краматорськ — Добропілля: три міста, три реальності.» www.bbc.co.uk, 23. 4. 2014.
  19. ^ Турчинов подписал указ о начале антитеррористической операции
  20. ^ Турчинов объявил о начале силовой операции в Донецкой области // Лента.ру, 15.04.2014
  21. ^ Александр Турчинов подписал указ о начале спецоперации на востоке Украины. И. о. президента лично возглавил штаб по её проведению // «Коммерсантъ» от 14. априла 2014.
  22. ^ Четыре ополченца погибли в бою с армией за аэродром Краматорска РИА Новости
  23. ^ РИА Новости. „Украинская армия взяла под контроль аэродром в Краматорске”. 
  24. ^ «Милиции в Краматорске не видно, самооборона всё контролирует» // «Коммерсантъ FM» от 16. априла 2014.
  25. ^ а б События на востоке Украины 15 апреля. Онлайн-репортаж // РИА Новости, 15. 4. 2014.
  26. ^ Украину приводят в боевое положение. В Донецкой области произошли столкновения между военными и силами самообороны // Газета «Коммерсантъ» № 65 от 16. априла 2014.
  27. ^ Военные оттеснили митингующих с территории аэродрома в Краматорске
  28. ^ Військові розповіли про подробиці зачистки краматорського аеродрому Українська правда, 16. 4. 2014. р.
  29. ^ а б „Military column 'seized' in Kramatorsk”. BBC News. 16. 4. 2014. Архивирано из оригинала 28. 4. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  30. ^ Краматорськ: сепаратисти відпустили заблокованих військових, але змусили роззброїтися
  31. ^ У Краматорську три українських БМД вирвалися із оточення — ЗМІ УНІАН, 16. 4. 2014. р.
  32. ^ Українські військові здали сепаратистам зброю у Краматорську Українська правда, 16. 4. 2014. р.
  33. ^ Ситуация на Украине. Хроника событий. 18 апреля ITAR-TASS
  34. ^ Краматорські бойовики хочуть обміняти заручника-міліціонера на зброю
  35. ^ „Ополченцы Краматорска уверяют, что они обстреляли вертолет из РПГ”. Russian News & Information Agency. Приступљено 3. 5. 2014. 
  36. ^ Christopher J. Miller (25. 4. 2014). „Ukraine officials say second stage of anti-terrorist operation under way in east as helicopter shot down (UPDATES, VIDEO)”. Kyiv Post. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  37. ^ „В Краматорську На Аеродромі Підірвано Вертоліт”. Ukrayinska Pravda. Приступљено 3. 5. 2014. 
  38. ^ „На аеродромі Краматорська згоріли вертоліт Мі-8 і літак Ан-2”. BBC Ukrainian Service. Архивирано из оригинала 08. 06. 2014. г. Приступљено 30. 4. 2014. 
  39. ^ „Dozens dead after Odessa building fire”. The Guardian. 2. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  40. ^ „Army kills 10 civilians in Kramatorsk”. Macedonian International News Agency. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 5. 2014. г. Приступљено 4. 5. 2014. 
  41. ^ „Street battles in Kramatorsk, E.Ukraine after overnight assault killed 10 – self-defense”. Russia. RT. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 6. 5. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2014. 
  42. ^ а б „Tension mounts in Kramatorsk after army rolls in”. The Guardian. 4. 5. 2014. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2014. 
  43. ^ „Street battles in Kramatorsk, Eastern Ukraine after overnight assault killed 10”. RT. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 9. 9. 2014. г. Приступљено 30. 9. 2014. 
  44. ^ В Краматорске в ходе силовой операции погибли шесть человек
  45. ^ а б В Краматорске украинские солдаты расстреляли юную медсестру и троих её друзей
  46. ^ На похоронах краматорской медсестры сожгли флаг Украины
  47. ^ а б „Pro-Russians regain control of buildings in Kramatorsk”. Anadolu Agency. 4. 5. 2014. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2014. 
  48. ^ „Ukrainian troops withdrew from Kramatorsk”. Ukrainian Independent Information Agency. 5. 5. 2014. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. Приступљено 5. 5. 2014. 
  49. ^ „Ukraine Clashes Claim Life of Young Nurse”. NBC News. Reuters. 5. 5. 2014. Приступљено 7. 5. 2014. 
  50. ^ „'Eight killed' in ambush in east”. BBC News. 13. 5. 2014. Архивирано из оригинала 2014-05-14. г. Приступљено 14. 5. 2014. 
  51. ^ „Ukraine holds talks to end crisis, rebels not invited”. 27. 6. 2014. Архивирано из оригинала 30. 10. 2014. г. Приступљено 15. 5. 2014. 
  52. ^ „Fresh fighting breaks out in Eastern Ukraine”. dailysabah.com. 16. 5. 2014. Архивирано из оригинала 17. 5. 2014. г. Приступљено 16. 5. 2014. 
  53. ^ У Слов'янську та Краматорську триває бій з використанням авіації і артилерії
  54. ^ „East-Ukrainian freedom fighters advance toward Kramatorsk airdrome amid fierce fighting”. TASS. 3. 6. 2014. Архивирано из оригинала 3. 6. 2014. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  55. ^ У бою під Краматорськом є загиблі
  56. ^ „More than 50 self-defense fighters killed during airstrike in Kramatorsk”. The Voice of Russia. 15. 6. 2014. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 15. 6. 2014. 
  57. ^ Бої охопили в Амвросіївку, Слов'янськ, Краматорськ, Луганськ
  58. ^ „Four killed as Ukraine repels rebels in east”. Al Jazeera. 28. 6. 2014. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. Приступљено 28. 6. 2014. 
  59. ^ „4 Ukrainian Servicemen Dead in Night Clashes in Donetsk Region”. Tasnim News Agency. 27. 6. 2014. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. Приступљено 28. 6. 2014. 
  60. ^ Dmitry Tymchuk (27. 6. 2014). „Dmitry Tymchuk's military blog: Poroshenko says without return of Crimea relations with Russia remain unsteady”. Kyiv Post. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 2. 7. 2014. 
  61. ^ „Four Ukrainian servicemen killed in new fighting – military source”. The Star. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 1. 7. 2014. 
  62. ^ „In Kramatorsk shuttle came under fire. Four people died”. ОстроВ. Архивирано из оригинала 1. 7. 2014. г. Приступљено 1. 7. 2014. 
  63. ^ а б „Rebels abandon Sloviansk stronghold”. BBC News. 5. 7. 2014. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 5. 7. 2014. 
  64. ^ Терористи програли бої за Слов'янськ та Краматорськ і втекли до Донецька
  65. ^ „Donetsk rebels in mass withdrawal”. BBC News. 5. 7. 2014. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 5. 7. 2014. 
  66. ^ „Donetsk militia confirm leaving stronghold cities of Slavyansk and Kramatorsk”. RT. 5. 7. 2014. Приступљено 5. 7. 2014. 
  67. ^ „Government claims full control over Sloviansk, Kramatorsk; starts to fix infrastructure”. Kyiv Post. 6. 7. 2014. Архивирано из оригинала 6. 7. 2014. г. Приступљено 6. 7. 2014. 
  68. ^ Над Краматорским исполкомом вывешен украинский флаг (фото, видео, обновлено)
  69. ^ „Up to 50 people killed in Kramatorsk during ATO”. Kyiv Post. 8. 7. 2014. Архивирано из оригинала 9. 7. 2014. г. Приступљено 9. 7. 2014. 
  70. ^ „Сегодня Краматорск отмечает годовщину освобождения от террористов”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2017. г. Приступљено 30. 03. 2022. 
  71. ^ Порошенко наградил военных, освобождавших Славянск: "Год назад был похоронен проект «Новороссии» (фото) : Новости УНИАН

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Икона за клице

Овај чланак везан за рат је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Битка код Краматорска на Викимедијиној остави.