Божо Гркинић

Божо Гркинић
Лични подаци
Датум рођења (1913-11-17)17. новембар 1913.
Место рођења Свети Јурај код Сења, Аустроугарска
Датум смрти 3. фебруар 1996.(1996-02-03) (82 год.)
Место смрти Београд, СР Југославија
Држављанство СФРЈ
Информације о каријери
Проф. каријера 1930-е и 1940-е

Божо Гркинић (Свети Јурај код Сења, 17. новембар 1913 — Београд, 3. фебруар 1996) био је југословенски кошаркаш, кошаркашки тренер, ватерполиста и ватерполо тренер. Био је капитен кошаркашке репрезентације Југославије.[1] Такође је играо и за ватерполо репрезентацију Југославије. Један је од ретких спортиста који је играо за националну репрезентацију у два различита спорта.

Један од пионира хрватске кошарке Влахо Којаковић (генерација Луке Цигановића и Уроша Томинића), сматра га најкомплетнијим спортистом — „и као играча, као тренера, као судију и као човека“.[2]

Носио је државну заставу на свечаном отварању Олимпијских игара 1948. године у Лондону.[3]

Кошаркашка каријера

[уреди | уреди извор]

Пресудну улогу је имао у историјској утакмици за хрватску кошарку. То је била једна од првих, ако не и прва службена кошаркашка утакмица на тлу територије данашње Републике Хрватске. Утакмица је одиграна у Ријеци, 25. децембра 1938. године. Играла ју је тек утемељена кошаркашка екипа Викторије против италијанске селекције Ријеке; изгубила је 19:40. Чланови кошаркашке секције били су: Никола Грего, Јосип Банић, Младен Безјак, Вјеко Безјак, Божо Гркинић, Владо Полић, Ерсилио Сиких и Душан Звонаш. Тренер: Божо Гркинић, директор: Предраг Мицулинић, а технички референт Никола Грего.

Играо је за репрезентацију Југославије на Европском првенству 1947. у Чехословачкој.

Док је познати српски кошаркашки играч, тренер, репрезентативац и дугогодишњи званичник у кошаркашком спорту Небојша Поповић живео с породицом у Ријеци, бавио се ватерполом. Божо Гркинић га је заинтересовао за кошарку.

Ватерполо

[уреди | уреди извор]

Тренирао је ватерполо после Другог светског рата у београдском Партизану, а био је у саставу: Андрија Бановић, Мартин Габрићевић, Стјепо Дувњак, др Иво Орлић, др Владимир Полић, Перо Симатовић, Иво Стела, Гојко Маровић (отац олимпијског првака и дугогодишњег Партизановог првотимца Уроша Маровића), Душан Ћоровић, Војислав Уцовић, Бруно Цвитан, Борис Шканата и Северин Бијелић.[1]

Био је члан ватерполо репрезентације Југославије на Летњим олимпијским играма 1948. у Лондону, која је освојила 9 место. Репрезентација је играла у саставу: Здравко Ковачић, Вељко Бакашун, Иво Ђованели, Иво Куртини, Марко Браиновић, Лука Цигановић, Јурај Амшел и Иво Штакула.[4][5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Шездесет година од поновног оснивања нашег најуспешнијег клуба”. Политика. Политика. 25. 7. 2012. Приступљено 23. 10. 2013. 
  2. ^ Слободна Далмација Забележио Милорад Бабић, 13. октобра 2003.
  3. ^ „Сви наши заставници од Томашевића до Ђоковића”. Политика. Политика. 24. 7. 2012. Приступљено 23. 10. 2013. 
  4. ^ „Ватерполо репрезентација Југославије на ЛОИ 1948.”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2009. г. Приступљено 06. 02. 2015. 
  5. ^ „Профил Боже Гркинића на sports-reference.com”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 06. 02. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]