Борис Савовић

Борис Савовић
Борис у Црвеној звезди
Лични подаци
Пуно име Борис Савовић
Датум рођења (1987-06-18)18. јун 1987. (37 год.)
Место рођења Требиње, СФРЈ
Држављанство Србија
Црна Гора
Висина 2,10 m
Информације о каријери
НБА драфт 2009. / није изабран
Проф. каријера 2004—
Позиција крилни центар
Сениорска каријера
Године Клуб
2004—2009
2009—2010
2010—2012
2012
2012—2013
2013—2014
2014—2015
2015
2015
2015—2016
2016
2016—2017
2017—2018
2018—2019
2019—2020
2020—2021
2021
2022
2022—2023		 Хемофарм
Будућност
Хемофарм
Галатасарај
Црвена звезда
Бајерн Минхен
Улм
Будућност
Турк Телеком
Мега Лекс
Рејер Венеција Местре
Будућност
Зјелона Гора
Автодор Саратов
Гојан Орион Орионси
Парма
Јенисеј Краснојарск
Мега Моцарт
ОКК Београд

Борис Савовић (Требиње, 18. јун 1987) српско-црногорски је кошаркаш. Игра на позицији крилног центра.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Кошарком се бави од седме године, а 2003. прикључује се вршачком Хемофарму - на почетку игром у млађим категоријама, али већ у осамнаестој години добија прилику и у сениорском тиму овог клуба. Са првим тимом Хемофарма осваја и титулу првака Јадранске лиге 2004/05. и у њему остаје до 2009. године.

Сезону 2009/10. провео је у екипи Будућности из Подгорице, која у том периоду осваја оба национална трофеја. Након тога се вратио у Хемофарм, у коме овога пута бележи још запаженије роле. У јануару 2012. прешао ке у турски Галатасарај до краја сезоне.[1]

У јулу 2012. потписао је уговор са Црвеном звездом.[2] У Звезди проводи читаву наредну сезону и са њом осваја Куп Радивоја Кораћа за 2013. годину, а завређује и епитет најбољег скакача Јадранске лиге 2012/13. са просеком од 8,29 скокова по мечу.[3] У сезони 2013/14. игра за минхенски Бајерн и са њима осваја Бундеслигу Немачке. И након тога се задржава у Немачкој, будући да у јулу 2014. потписује за Ратиофарм Улм.[4] Од фебруара 2015. до краја те сезоне поново је бранио боје Будућности и списку освојених трофеја придодао још једно црногорско првенство.

Сезону 2015/16. почео је као играч Турк Телекома, али је напустио клуб у децембру 2015. године.[5] Дана 25. децембра 2015. потписао је краткорочни уговор са Мега Лексом.[6] У дресу Меге је наступио на само три утакмице и већ 15. јануара 2016. прешао је у Венецију до краја сезоне.[7] У јулу 2016. по трећи пут је обукао дрес Будућности,[8] и са њом је у сезони 2016/17. освојио оба домаћа трофеја. Средином јула 2017. потписао је за Зјелона Гору.[9] У пољској екипи је био до 10. децембра 2018. када је прешао у Автодор Саратов до краја сезоне 2018/19.[10]

У новембру 2019. потписао је за Гојанг Орионсе из Јужне Кореје.[11] У овој екипи је био до фебруара 2020. када је због пандемије корона вируса одлучио да напусти клуб.[12] Почетком марта 2020. потписао је уговор са руском Пармом.[13] У септембру 2021. потписао је уговор са екипом Јенисеја из Краснојарска.[14] Почетком јануара 2022. вратио се у српску кошарку и потписао краткорочни уговор са Мегом.[15] Током сезоне 2022/23. наступао је за ОКК Београд у Кошаркашкој лиги Србије.

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Savović potpisao za Galatasaraj!”. novosti.rs. 15. 1. 2012. Приступљено 4. 3. 2020. 
  2. ^ „Boris Savović u Crvenoj zvezdi”. kkcrvenazvezda.rs. 26. 7. 2012. Архивирано из оригинала 29. 07. 2012. г. Приступљено 4. 3. 2020. 
  3. ^ „Savović mašina za skokove”. pressonline.rs. 30. 5. 2013. Архивирано из оригинала 04. 03. 2020. г. Приступљено 4. 3. 2020. 
  4. ^ „Boris Savović prešao u Ulm”. b92.net. 18. 7. 2014. Приступљено 4. 3. 2020. 
  5. ^ „Savović napustio Tursku, vraća li se u ABA ligu?”. sportske.net. 14. 12. 2015. Приступљено 4. 3. 2020. 
  6. ^ „Savović pojačao Mega Leks”. novosti.rs. 25. 12. 2015. Приступљено 4. 3. 2020. 
  7. ^ „Tri nastupa za Megu i - ciao!”. mondo.rs. 14. 1. 2016. Приступљено 4. 3. 2020. 
  8. ^ „Boris Savović treći put u Budućnosti”. vijesti.me. 5. 7. 2017. Приступљено 4. 3. 2020. 
  9. ^ „Savović napustio Budućnost, seli se u Poljsku”. sportske.net. 13. 7. 2017. Приступљено 4. 3. 2020. 
  10. ^ „Boris Savovic Joins Avtodor” (на језику: енглески). avtodor.ru. 10. 12. 2018. Архивирано из оригинала 04. 03. 2020. г. Приступљено 4. 3. 2020. 
  11. ^ „Savović u Koreji”. basketballsphere.com. 3. 11. 2019. Архивирано из оригинала 04. 03. 2020. г. Приступљено 4. 3. 2020. 
  12. ^ „Bivši igrač Zvezde napustio Južnu Koreju zbog korona virusa”. novosti.rs. 28. 2. 2020. Приступљено 4. 3. 2020. 
  13. ^ „Kraj epizode u Koreji: Savović ponovo u VTB ligi”. sportklub.rs. 3. 3. 2020. Приступљено 4. 3. 2020. 
  14. ^ „Boris Savović u novom klubu”. sportske.net. 4. 9. 2021. Приступљено 5. 9. 2021. 
  15. ^ „SAVOVIĆ POTPISAO KRATKOTRAJNI UGOVOR SA MEGOM”. bcmegabasket.net. 5. 1. 2022. Приступљено 6. 1. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]