Борка Вучић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 4. април 1926. |
Место рођења | Комирић, Краљевина СХС |
Датум смрти | 1. август 2009.83 год.) ( |
Место смрти | Лапово, Србија |
Универзитет | Универзитет у Београду |
Политичка каријера | |
Политичка странка | Социјалистичка партија Србије Раније: Савез комуниста Југославије |
Борка Вучић (Комирић, 4. април 1926 — Лапово, 1. август 2009) била је српски банкар.[1]
Рођена је у Комирићу као треће од петоро деце учитеља Војислава Муцића (1897) и Милице. Њен деда по оцу је био Драгић Муцић (1858–1938), народни посланик у време краља Александра Обреновића. Борка је одрастала у Комирићу, Крупњу, Врелу код Уба, Панчеву и Београду, према местима службовања свог оца. Прикључила се партизанском покрету као болничарка.[2]
Правни факултет завршила је у Београду 1951. године. Специјализовала је банкарство у САД, Холандији, и Енглеској.[1]
Радила је у Економском институту бивше СФРЈ, а затим је обављала дужности шефа кабинета савезног секретара за спољну трговину у тадашњем СИВ-у, шефа кабинета директора Савезног завода за планирање и савезног секретара за индустрију и грађевинарство у тадашњем СИВ-у.
Банкарством се почела бавити у Привредној банци Србије, од које је касније настала Београдска банка. Ту је радила заједно са Слободаном Милошевићем, под чијим ће режимом, током 1990-их, руководити Београдском банком (1997–2001) и њеном испоставом на Кипру. Са дужности председника Београдске банке смењена је након пада Милошевићевог режима, октобра 2000. године.[1]
Била је савезни министар за сарадњу са међународним финансијским организацијама (1999–2001).[1]
Јануара 2007. године изабрана је, на листи СПС-а, за посланика у Народној Скупштини Републике Србије. У периоду фебруар - мај 2007. године, председавала је седницама парламента као најстарији посланик.
Била је иницијатор и један од оснивача Фонда за младе пољопривреднике.[1]
Погинула је у саобраћајној несрећи 1. августа 2009. године на ауто-путу Београд-Ниш, поред Лапова.
У Комирићу је 2011. године подигнут споменик њој у част.[3]