Бошко Маринко

Бошко Маринко
Бошко Маринко
Лични подаци
Датум рођења	11. август 1939.
Место рођења	Кољане, Краљевина Југославија
Датум смрти	18. јул 2020. (80 год.)
Место смрти	Суботица, Србија
Држављанство	СФРЈ
Спортске информације
Спорт	Рвање
Клуб	Спартак
Награде и медаље
Рвање
Светска првенства
Европско првенство
Медитеранске игре

Бошко Маринко (Кољане, 11. август 1939 — Суботица, 18. јул 2020) био је југословенски и српски рвач.

Биографија

Рођен је 11. августа 1939. године у Кољанима у Далмацији.^[1] Рвањем је почео да се бави 1956. године у Партизану (Суботица), да би касније прешао у РК Спартак.

Титулу првака државе освајао је осам пута. За репрезентацију Југославије наступао од 1962. до 1972. године. У више наврата је био капитен и РК Спартака и репрезентације Југославије. Има положен тренерски испит. Добитник је Октобарске награде Суботице, спортске награде САП Војводине „Јован Микић Спартак”, а четири пута је проглашен за најбољег спортисту Суботице. Носилац је Ордена заслуга за народ са сребрном звездом.^[2]

За пуне две деценије, колико се бавио рвањем, поред освојених првих места у Југославији, остварио и резултате који су на међународном плану вредни дивљења: у Љубљани, 1966, осваја друго место на Балкану, победник је Медитеранских игара 1971. у Измиру (Турска), 1966. у Хелсинкију (Финска) осваја друго место на првенству Европе, 1969. у Модени (Италија) постаје првак Европе, да би 1970. у Источном Берлину, такође на првенству Европе, освојио друго место. На светском шампионату у Канади, 1970. године, освојио је треће место. Два пута је учествовао на Олимпијским играма, 1968. у Мексико Ситију и 1972. у Минхену.^[3]

Једно време након престанка са активним такмичењем, ради као тренер и спортски функционер у Спартаку.^[2] На основу постигнутих резултата остварио је статус заслужног спортисте.^[4]

Преминуо је после краће болести 18. јула 2020. године у Суботици.^[5]^[6]