Велимир Рајић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 20. јануар 1879. |
Место рођења | Алексинац, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 9. октобар 1915.36 год.) ( |
Место смрти | Горњи Милановац, Краљевина Србија |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Песме и проза, 1908. |
Велимир Рајић (Алексинац, 1879 — Горњи Милановац, 1915) био је српски песник. Најпознатији је по песмама Завет и На дан њеног венчања.[1]
Рођен је 20. јануара 1879. у Алексинцу. Основну школу, гимназију и филозофски факултет завршио је у Београду. Неко време је радио као наставник у Београдској гимназији, а након тога као чиновник у Народној библиотеци.[2] Велимир Рајић је био праунук чувеног јунака из 2. српског устанка, Танаска Рајића.[3]
Објављивао је радове у листовима: Невен, Ласта, Вијенац и Звезда. О његовој јединој књизи, Песме и проза, чувени Јован Скерлић написао је следеће: „У овој болној књизи нема ни једне мисли, ни једног осећања које песник није свом душом својом осетио и свим својим бићем проживео. Његов песимизам није оно књижевно развијање једне лаке књижевне теме, но посредно, силно осећање које каткад чини тежак физички утисак.“[2]
Његова песма На дан њеног венчања (у неким издањима под насловима На дан твог венчања и И срушише се лепи снови моји) доживела је неколико музичких обрада, а најпознатија је она коју изводи Звонко Богдан.[4]
Умро је за време Првог светског рата у Горњем Милановцу.[2] Крајем маја 1921. његови остаци, и његове мајке, пренесени су на београдско Ново гробље.[5]