Владимир Николић

Уколико сте тражили чланак о српском виолинисти, погледајте чланак Владимир Николић (виолиниста).
Владимир Николић
Српски архитекта, Владимир Николић
Лични подаци
Датум рођења(1857-06-13)13. јун 1857.
Место рођењаСента, Аустријско царство
Датум смрти1922.
Место смртиКраљевина Југославија

Владимир Николић (Сента, 1857 — 1922) био је српски архитекта.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1857. године у Сенти. У родном месту је завршио основну школу, школовање је наставио у Панчеву. Николић се школовао и у Марибору, а потом на Високој техничкој школи у Минхену.

После кратког боравка у Минхену, где је провео зимски семестар 1879/1880. године одлази у Беч, где се уписује на Политехникум, ту је апсолвирао али није одбранио дипломски рад. Свој стручни статус и право да се потписује као архитекта касније објашњава чињеницом да је карловачком Магистрату поднео „апсолутеријум“ бечке Политехнике и повеље којом га је одликовала српска краљевска влада током деветогодишњег рада у Краљевини Србији, па је на основу ових докумената од Високе краљевске хрватско-славонско-далматинске земаљске владе добио титулу грађевинара. Владимир Николић је био рођак патријарха Георгија Бранковића.

У априлу или мају 1892. године, Владимир Николић се из Београда сели у Сремске Карловце. У духовну престоницу пречанских Срба преселио се заједно с мајком Катарином и сестром Миланом.

Пројектовао је и изградио већи број грађевина које су обележили простор садашње Војводине. По налогу патријарха Георгија Бранковића пројектовао је и изградио у Сремским Карловцима: Патријаршијски двор, Владичански двор и Српску велику гимназију. У Новом Саду је пројектовао Епископски двор.

Патријаршијски двор у Сремским Карловцима је изградио 1892. године у неоренесансном стилу, имајући у виду романичке и византијске симбола проналазио ренесансне оквире. Епископски двор је изградио 1901. године по принципима ханзенатике оставши при томе у духу неоромантизма.

Владичански двор у Новом Саду коју је пројектовао Владимир Николић

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Са доласком у старо митрополитско седиште, започиње и најплоднији период стваралаштва Владимира Николића. Управо ту настали су његови најсложенији пројекти, као што су:

Патријаршијски двор у Сремским Карловцима који је пројектовао и изградио Владимир Николић
Кронић палата у Сомбору

Николић је провео девет година у Србији од 1883. до 1892. године. О овој фази Николићевог стваралаштва историчарка уметности Донка Станчић је записала:[1] „Упркос тим штурим описима његовог рада, о примећености и уважавању, које је као архитекта уживао, најбоље говори податак да је као врло млад, након шест година рада у Београду, примио краљевско одликовање. Краљ Милан Обреновић га је, као инжењера Министарства грађевина, 1. јануара 1889. године одликовао Таковским крстом петог реда, а у контрактуалног инжењера четврте класе унапређен је указом који је потписао министар Петар Велимировић, у име краља Александра I, 1. маја 1891. Остају, међутим, и даље непознати његови други објекти подигнути у Србији, а како је зграда лесковачке гимназије срушена током бомбардовања у Другом светском рату, нестало је и ово једино засад познато Николићево архитектонско дело на тлу Краљевине Србије.“

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Stančić, Donka (1999). Arhitekt Vladimir Nikolić. Novi Sad: Opštinski zavod za zaštitu spomenika kulture. ISBN 9780146719752. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]