Волокоптер

Volocopter GmbH
ТипПриватно предузеће
ИндустријаAerospace, Advanced Air Mobility
Основана2011.; пре 13 година (2011)[1]
Кључни људи
  • Dirk Hoke (CEO)
  • Stefan Klocke (Chairman)[2]
Производ(и)Electric VTOL aircraft
Вебсајтwww.volocopter.com
е-Воло ВЦ-2

Волокоптер је ваздухопловно превозно средство са електричним погоном, врста хеликоптера-мултикоптера лагане конструкције, коју је развила немачка компанија е-Воло из Карлсруeа.

Принцип рада

[уреди | уреди извор]

За контролу волокоптера, за разлику од конвенционалних хеликоптера, нису потребни механички уређаји као што су контролне плоче, подесиви нагиб пропелера репног ротора и кормило. Контрола висине, ротације и хоризонталног кретања је обезбеђен искључиво смањењем или повећањем обртаја мотора. Електронска контрола врши се уз помоћ џојстика. Положај и правац лета аутоматски подржава неколико независних и међусобно контролишућих рачунаре (бекап).

ВЦ-1

[уреди | уреди извор]

Прва практична примена концепта је рализована прототипом модела ВЦ-1, на коме је изведен први комплетан лет хеликоптером на искључиво електрични погон у октобру 2011. године.

ВК 200

[уреди | уреди извор]

Савезно министарство за економију и технологију Немачке одобрило је 2012. више од два милиона евра компанији е-Воло за развој новог модела ВЦ 200, који је опремљен са 18 индивидуалних мотора.[3] У априлу 2014. године компанија је представила прототип на аеромитингу Аеро Фриедрихсафен[4].

Након изведених пробних летова, и тест програма, извршена је сертификација и започета масовна производња 2016. године[5].

Кључни карактеристике двоседишног волокоптера ВК 200 су:

  • Брзина: 100 км/сат
  • Остварив висина лета: око 1980 м
  • Димензије: висина 2,20 м, рам са пречником од 9.80 м мотора.
  • Тежина: 450 кг
  • Трајање лета: око 1 сат[6]

Волокоптер ВК 200 је опремљен системом падобрана. Елементи конструкције и вијци су направљени од композитних материјала. Напајање мотора може бити искључиво литијумска батерија, или хибридни погонски систем са мотором са унутрашњим сагоревањем и електричним генератором[7]. Шрафови су распоређена довољно далеко да смање штетне интеракције, који такође искључује могућност преклапања. Због брзине ротације на крајевима вијака лопатица тако да пружају малу буку у поређењу са конвенционалним хеликоптером[8]. Мултицоптер поседује мали вибрацију у поређењу са конвенционалним хеликоптерима[9].

У случају смањења нивоа напуњености батерије испод одређеног прага или квара, волокомптер аутоматски пребацује погон на сопствени мотор са унутрашњим сагоревањем и аутоматски почиње да смањује висину, чак и ако пилот командује наставак лета, и убрзано чини меко приземљење[10]

Уређај се одликује једноставним операцијама. За пилотску дозволу за класичне хеликоптере потребни су дуготрајни и скупи тренинзи, док је у случају волокоптера ВЦ 200 довољно само пет часова припреме. Постоји и систем стабилизације лета. За разлику од конвенционалних хеликоптера, губитак контроле над ВЦ 200 чини да се он једноставно лебди у месту док возач ме поврати контролу. Може да се растави у делове и монтира, тако да може да се чува и у конвенционалној гаражи[11].

17. новембар 2013, први беспилотни лет прототипа[12].

30. март 2016 Реализовано човеков први лет[13].

Сфера примене

[уреди | уреди извор]

Волокоптер ВЦ 200 позициониран је као идеалан превоз за кретање у великом граду са широко разбацаним предграђима[14].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Volocopter”. tracxn.com. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 03. 08. 2021. 
  2. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом volocopter.com.
  3. ^ Website e-volo.com Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2015), abgerufen 15. Juli 2013.
  4. ^ Volocopter auf AERO 2014 Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015) auf e-volo.com, Stand: April 2014.
  5. ^ Официальный видеоклип о Volocopter VC200 на YouTube
  6. ^ Technische Daten Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2015) auf e-volo.com, Stand: Januar 2013.
  7. ^ „В Германии запустили электровертолет на 18 винтах”. Lenta.ru. 25. 11. 2013. Приступљено 26. 11. 2014. 
  8. ^ „18-винтовой вертолёт может быть безопаснее и экономичнее обычного”. Компьюлента. 26 июня 2012. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ „Тестовый полёт нового электровертолёта прошел успешно”. Вести. 26. 11. 2013. Приступљено 26. 11. 2014. 
  10. ^ „Двухместный электрический вертолет Volocopter VC200”. Приступљено 26. 11. 2014. 
  11. ^ „Volocopter – вертолет с управлением игрушечного мультикоптера”. Novate.ru. 02. 11. 2014. Приступљено 26. 11. 2014. 
  12. ^ „Erstflug des Volocopters”. DG Flugzeugbau GmbH. 2013-11-00. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 2013-12-01. „Am Sonntag den 17. November 2013 gelangen der erfolgreiche Erstflug, sowie zahlreiche weitere Testflüge. Die Flüge fanden noch unbemannt mit einem Sack Schrauben als Ballast in der abgesperrten dm-Arena in Karlsruhe statt”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  13. ^ „18-роторный пассажирский дрон Volocopter совершил первый пилотируемый полет”. N+1. 08. 4. 2016. 
  14. ^ „Двухместный Volocopter оторвался от земли!”. Компьюлента. 25. 11. 2013. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 26. 11. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Волокоптер на Викимедијиној остави.